Broj izbeglica i migranata koji dolaze u Italiju možda se smanjio, ali se to, po svemu sudeći, ne odnosi i na gradić Ventimilja blizu granice sa Francuskom. Po surovoj zimi stotine ljudi, u užasnim uslovima čeka na šansu da se dokopa Francuske. Neki su već platili previsoku cenu za to - svojim životom.
Potraga za boljim životom dovela ih je do ovde. Na severu Italije, migranti i izbeglice čekaju na svoj trenutak da pokušaju da pređu u Francusku… pokušaj koji može da ih košta života. Međutim, padom temperature za one koji se nalaze u Ventimilji nema vremena za predah.
“Teško je živeti ispod mosta. Morate da se pokrijete ćebetom koje ne može da vas zagreje. Užasno je hladno”, kaže Isa Abdel Halem, Sudanka iz Darfura.
Ventimilja je turističko mesto. Ali, ako skrenete pogled duž reke videćete grupice izbeglica i migranata, pretežno iz podsaharske Afrike. Među onima koji im pomažu je lokalni sveštenik, otac Rito Hulio Alvarez.
“Naša procena je da pored reke trenutno živi oko 200 ljudi. To je odgroman broj i tako nešto ne bi smelo da se dešava u srcu Evrope.”
Stići u Francusku je teško. Železnički saobraćaj iz Ventimilje za Francusku kontroliše francuska policija , koja takođe patrolira granicom i vraća one koje uhvati. Evropski zakoni nalažu migrantima i izbeglicama da u prvoj zemlji u koju stignu traže azil. Većina ih dolazi brodovima iz Libije. Mnogi pokušavaju da se dokopaju Francuske prelaskom preko Alpa, putem poznatim kao staza smrti, ili obližnjim autoputem.
Od septembra 2016, iako se broj izbeglih dramatično smanjio, umrlo je najmanje 11 izbeglica i migranata, što u Ventimilji što na riskantnom putu za Francusku. Pokušaji noćnih prelazaka su se udvostručili. Oni koji su skinuti sa vozova ukrcavaju se na autobuse i šalju nazad na jug Italije, ali želja izbeglih je da što pre odu iz zemlje u kojoj vlada velika nezaposlenost. Na tom opasnom putu ima i dece čija se prava ne poštuju, tvrdi Kiara Romanjo iz nevladine organizavcije OKSFAM.
“Mi pratimo situaciju, kako francuska policija tretira tu decu na primer. Maloletnici imaju pravo da uđu u Francusku i traže azil, ali trenutno granica je zatvorena. Oni ne mogu da uđu u zemlju i moraju da se vrate ovde.”
Obližnji izbeglički kamp, kapaciteta za 450 migranata i izbeglica je prepun. Salah Baker Alam se drži podalje od kampa jer se boji da bi ukoliko bude smešten tamo, njegovi izgledi da napusti Italliju bili ravni nuli..
“Pokušao sam pet puta, ali mi nije uspelo. Pokušao sam i planinskim stazama. Teško je ali ću i dalje pokušavati.”
Sve se svodi na igru mačke i miša kojoj se ne nazire kraj