Džozef Bajden, izabrani predsednik Sjedinjenih Država, odabrao je dugogodišnjeg pomoćnika Ronalda Klejna za šefa osoblja Bele kuće u predstojećoj administraciji, saopštio je tranzicijski tim Bajden-Haris.
„Ron je neprocenjiv saradnik tokom mnoštva godina koliko smo zajdno radili - uključujući i spasavanje američke ekonomije od jednog od najvećih padova u našoj istoriji tokom 2009. Kasnije smo, 2014, prevazišli tešku vanrednu situaciju u javnom zdravstvu", naveo je Bajden u saopštenju.
Izabrani predsednik SAD-a je u objavi ukazao da Klejn ima bogato iskustvo i sposobnost za rad sa ljudima, kako je precizirao, širokog političkog spektra.
Šta znači biti izabrani predsednik u Sjedinjenim Državama?
Džozef Bajden, demokratski kandidat, označen je pojmom izabranog predsednika SAD-a.
Reč je o opisu – a ne zvaničnoj funkciji. Bajden nema nikakva izvršna ovlašćenja i neće ih ni imati sve dok zvanično ne bude preuzeo dužnost 20. januara 2021.
Američke medijske mreže, koje prate prebrojavanje glasova, utvrdile su da je Bajden u subotu 7. novembra u američkoj državi Pensilvanija, osvojio dovoljan broj elektorskih glasova kojima je stigao do cifre od 270 koliko je potrebno da postane predviđeni predsednik.
Zbog toga mediji, uključujući i Glas Amerike, Bajdena označavaju pojmom predviđeni ili projektovani predsednik. Ponekad, pogotovo u slučaju kada je rezultat tesan, protivkandidat ne priznaje poraz.
Donald Tramp to nije učinio, iznoseći bez dokaza tvrdnje o izbornim prevaravama, uz najave da će se boriti za svoju, kako je označava, zakonitu pobedu. Njegov stav izazvao je podele među članovima Kongresa, dok istovremeno, vodeći republikanci poržavaju istragu navoda o izbornim prevaravama.
Kada će se spor rešiti?
Ishod američkih predsedničkih izbora zvanično neće biti potvrđen nedeljama. U međuvremenu mogli bi se voditi sudski sporovi i novo prebrojavanje glasova.
Trampova administracija još nije prezentovala dokaze o izbornim prevarama što bi moglo dovesti do poništavanja predviđenog ishoda izbora – ali ima još dovoljno vremena za pokretanje novih pravnih postupaka.
Kada države potvrde rezultate glasanja sredinom decembra organizuje se glasanje elektora u okviru Elektorskog koledža.
Potom sledi potvrda glasanja Elektorskog koledža u Kongresu, što se događa u januaru, oko dve nedelje pre inauguracije izabranog predsednika.
"To je upravo ono što je potrebno šefu osoblja Bele kuće dok se suočavamo sa krizom i pokušavamo da objedinimo našu zemlju", navedeno je u saopštenju tima za tranziciju.
Ronald Klejn je, reagujući na objavu tranzicijskog tima Bajden-Haris, poručio da mu je ukazana najveća čast.
"Da budem u službi izabranog predsednika u ovoj funkciji. Dirnut sam poverenjem koje mi je ukazano. Radujem se što ću izabranom predsedniku i potpredsedniku pomoći da okupe raznovrsan i talentovan tim Bele kuće koji će se boriti za primenu njihove ambiciozne agende za promene i težiti da se prevaziđu podele u našoj zemlji", poručio je Klejn.
On će obavljati funkciju Bajdenovog višeg savetnika i trebalo bi da pomogne u formiranju vodećeg tima buduće američke administracije. Bio je angažovan kao viši savetnik Badejn-Haris kampanje. U okviru američke administracije, od 2009. do 2011. radio je kao šef osoblja bivšeg američkog potpredsednika u vreme predsednika Baraka Obame. Tadašnji američki potpredsednik bio je Džozef Bajden.
Takođe, u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame predvodio je tim za borbu protiv ebole u periodu od 2014. do 2015.
Bajdenovi razgovori sa savetnicima za tranziciju
Pre ove objave izabrani predsednik Bajden se tokom dana sastao sa svojim savetnicima za tranziciju u okviru planova za preuzimanje kontrole nad američkom vladom – kada bude zvanično imenovan na dužnost 20. januara 2021.
Izabrani predsednik ranije je izjavio da bi neke od ključnih susreta tim povodom mogao da održi pre Dana zahvalnosti – koji se obeležava 26. novembra.
Lista Bajdenovih savetnika za tranziciju je puna je stručnjaka upoznatih sa problemima sa kojima će se izabrani predsednik suočiti pošto bude preuzeo funkciju.
Ketlin Smit, potpredsednica i direktorka Međunarodnog programa za bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije, zadužena je za pregled aktivnosti Sekretarijata za odbranu.
Linda Tomas Grinfild, bivša pomoćnica državnog sekretara za afrička pitanja analizira rad Stejt departmenta, dok je Don Grejvs, izvršni direktor u “Ki banci” (KeyBank) zadužen za analizu Sekretarijata za finansije.
Marta Gimbel, viša menadžerka za ekonomska istraživanja u kompaniji “Šmit fjučurs” (Schmidt Futures) proverava rad Saveta ekonomskih savetnika.
U trenucima dok izabrani predsednik nastavlja razmatranja u svom domu u gradu Vilmingtonu u državi Delaver – aktuelni predsednik Donald Tramp prisustvovao je obeležavanju Dana veterana na Nacionalnom groblju Arlington u blizini Vašingtona. To je ujedno i njegovo prvo pojavljivanje u javnosti od prošlog četvrtka, kada je izneo niz neosnovanih optužbi o široko rasprostranjenoj izbornoj prevari.
Tramp, republikanski kandidat, ne priznaje izborni poraz. On i njegova kampanja podneli su brojne tužbe osporavajući izborne rezultate u državama koje su ključne za ishod američkih predsedničkih izbora. Aktuelni predsednik nastoji da poništi predviđeni izborni trijumf demokratskog kandidata i obezbedi drugi četvorogodišnji mandat u Beloj kući.
Putem društvene mreže Tviter svakodnevno objavljuje žalbe na ishod izbora – postavljajući komentare republikanaca koji podržavaju njegove tvrdnje o izbornoj prevari demokrata.
Ne nudeći validne dokaze, Tramp tvrdi da su ga izborne neregularnosti i nepravilnosti u brojanju glasova, koštale izborne pobede.
Sudovi su do sada odbacili svaku tužbu koju je podneo Trampov tim – a očekuje se podnošenje dodatnih.
Prema nezvaničnim rezultatima – Džozef Bajden osvojio je više od 270 elektorskih glasova koji određuju ishod američkih predsedničkih izbora. Demokratski kandidat trenutno po broju osvojenih glasova vodi u još dve države Džordžiji i Arizoni, što bi mu na kraju moglo doneti prednost od 306-232.
Potencijalni Bajdenov rezultat mogao biti identičan onom koji je Tramp ostvario na predsedničkim izborima 2016. godine – kada je, neočekivano, pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton.
Bajden je u utorak izjavio da ništa neće zaustaviti prenos vlasti u zemlji posle njegove pobede na izborima.
"Nastavićemo da sastavljamo našu administraciju, Belu kuću i da razmatramo koga ćemo da izaberemo za položaje u kabinetu, i ništa neće to zaustaviti", naglasio je Bajden.
Tokom govora u Delaveru ukazao je da je proces tranzicije u toku uprkos odbijanju predsednika Donalda Trampa da prizna rezultate izbora. Poručio je i da je Trampovo odbijanje da prizna poraz "posramljujuće", ali da neće uticati na njegove planove za tranziciju.
"Na kraju dana, sve će se rešiti 20. januara (dan inauguracije) i do tada se nadam i očekujem da američki narod zna i razumije da je došlo do prenosa vlasti", naglasio je Bajden.
Uprava za opšte poslove (GSA), vladina agencija u Vašingtonu koja je zadužena za proces predaje vlasti, još nije počela formalan proces tranzicije jer ne priznaje Bajdena za izabranog predsednika SAD-a. Uobičajeno je da krene sa procesom kada se proglasi pobednik.
Prema anketi koju su spoveli agencija Rojters i istraživač javnog mnjenja Ipsos - skoro 80% Amerikanaca, uključujući polovinu republikanaca, smatra da je Bajden pobednik američkih predsedničkih izbora.
Zvaničnici država, američkih saveznika u Evropi, britanski premijer Boris Džonson, francuski predsednik Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, čestitali su Bajdenu na izboru – ne obazirući se na Trampove tvrdnje da će on odneti pobedu na izborima.
Glasovi elektora presudni su za određivanje ishoda američkih predsedničkih izbora. Kao podatak nije zanemarljiva ni činjenica da je u odnosu na Trampa Bajden osvojio 3,2 odsto više neposrednih glasova građana – što iznosi više od pet miliona glasova.
