Ova, 2024. godina biće veliki test demokratske vladavine, s obzirom da će oko 4 milijarde ljudi u više od 50 zemalja, skoro polovini svetske populacije, glasati na izborima. Rezultati će verovatno oblikovati globalnu politiku još mnogo godina.
Šeik Hasina osvojila je u subotu peti mandat kao premijerka Bangladeša, prvi u nizu velikih izbora širom sveta ove godine.
Tajvan će održati svoje predsedničke izbore 13. januara. Pretnja Kine da silom ponovo zauzme to ostrvo svakako će imati uticaja na glasanje.
Vilijam Lai je kandidat vladajuće Demokratske napredne stranke u Tajvanu.
“Ne samo da biramo buduće lidere Tajvana da odlučuju o budućnosti zemlje, već takođe odlučujemo o miru i stabilnosti indopacifičkog regiona", kaže Lai.
Indonezija će sledećeg meseca izabrati novog predsednika koji će vladati državom od 277 miliona ljudi, što će te izbore učiniti jednim od najvećih na svetu održanih u jednom danu.
Pakistan će održati parlamentarne izbore u februaru, dok opozicioni lider i bivši premijer Imran Kan ostaje u zatvoru pod optužbom za odavanje državnih tajni, što on poriče.
Rusi će glasati na predsedničkim izborima u martu, a sadašnji predsednik Vladimir Putin će sigurno pobediti.
“On ima kontrolu nad svim administrativnim mašinerijama koje su potrebne da bi se osiguralo da se obezbedi veliki broj glasova u njegovu korist i da dobijemo još šest godina vladavine Putina, do najmanje 2030", objašnjava Ien Bond iz Centra za evropsku reformu.
Indija, najveća demokratija na svetu, održaće parlamentarne izbore između aprila i maja, a u anketama vodi Bharatija DžanataPartija (BPI) čiji je predsednik premijer Narendra Modi.
Pušp Saraf, novinar, ističe da su to veoma značajni izbori, jer trenutno u zemlji postoje dva mišljenja.
"Jedno je da BPI polarizuje društvo duž linija podele među zajednicama. A, sa druge strane, postoji mišljenje da se BPI više fokusira na nacionalnu bezbednost.”
Meksiko 2. juna treba da održi predsedničke izbore koji bi mogli da budu nova prekretnica.
Patrisio Morelos, istraživač javnog mnjenja, dodaje da je "to takođe istorijski događaj zbog mogućnosti da će, po prvi put, žena vladati Meksikom.”
Evropska unija treba da održi parlamentarne izbore u junu, koji će predstavljati više od pola milijarde ljudi, u trenutku kada jača podrška desničarskim populističkim strankama.
Britanija treba da održi izbore pred kraj godine, a ankete pokazuju da je lider laburističke stranke Kir Starmer na putu da okonča 14 godina burne vladavine konzervativaca.
Amerikanci će 5. novembra odlučiti da li će demokrati Džou Bajdenu dati drugi mandat kao predsedniku Sjedinjenih Država ili će izabrati republikansku alternativu, sa Donaldom Trampom kao naizgled najverovatnijim protivnikom. Oba ishoda će imati globalne posledice.
Anand Menon, iz Kings koledža u Londonu kaže da u evropskom kontekstu, "postoje razne bojazni da bi Donald Tramp mogao vrlo brzo da podrije NATO.”
Tokom ove godine birači će imati priliku da pokažu svoju demokratsku moć na nivou bez presedana, a posledice će se verovatno osećati tokom više narednih decenija.
