U Iranu su u petak otvorena birališta za drugi krug predsedničkih izbora koji će testirati popularnost klerikalnih vladara usred apatije birača u vreme regionalnih tenzija i sukoba sa Zapadom oko nuklearnog programa Teherana.
Državna televizija saopštila je da su biračka mesta otvorena u osam sati ujutro po lokalnom vremenu. Glasanje bi trebalo da bude završeno u 18 časova, ali se ono obično produžava do ponoći. Konačni rezultati biće objavljen u subotu, iako bi prvi preliminarni mogli da budu poznati i ranije.
Drugi krug izbora usledio je nakon glasanja 28. juna sa istorijski niskim odzivom, kada se više od 60 odsto iranskih birača uzdržalo od vanrednih izbora za naslednika Ebrahima Raisija, posle njegove smrti u padu helikoptera .
Glasanje je tesna trka između poslanika Masuda Pezeškijana, jedinog umerenog od četiri kandidata, i tvrdokornog bivšeg nuklearnog pregovarača Saida Džalilija.
Slabo ili gotovo nikakvo učešće javnosti u izbornom procesu kritičari vide kao izglasavanje nepoverenja Islamskoj Republici i opadanje podrške sistemu usled nezadovoljstva javnosti zbog ekonomskih poteškoća i ograničavanja političkih i društvenih sloboda.
„Glasanje daje moć...čak i ako ima kritika, ljudi treba da glasaju jer je svaki glas poput lansiranja projektila (protiv neprijatelja)“, rekao je državnim medijima komandant iranske Revolucionarne garde za vazduhoplovstvo Amirali Hadžizadeh.
Izbori se poklapaju i sa eskalacijom regionalnih napetosti zbog rata između Izraela i iranskih saveznika Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu, kao i pojačanog pritiska Zapada na Iran zbog nuklearnog programa.
Ipak, ne očekuje se da će sledeći predsednik doneti bilo kakvu veliku promenu u politici iranskog nuklearnog programa ili promenu u podršci grupama pobunjenika širom Bliskog istoka, ali on svakodnevno vodi vladu i može da utiče na ton iranske spoljne i unutrašnje politike.
Suparnici su ljudi iz establišmenta lojalni iranskoj teokratskoj vladavini, ali analitičari kažu da bi pobeda velikog protivnika Zapada Džalilija signalizirala potencijalno još antagonističniju unutrašnju i spoljnu politiku.
Trijumf Pezeškijana mogao bi da unapredi pragmatičnu spoljnu politiku, ublaži tenzije zbog sada zaustavljenih pregovora sa velikim silama o oživljavanju nuklearnog pakta i poboljša izglede za društvenu liberalizaciju i politički pluralizam.
Međutim, mnogi glasači su skeptični u pogledu Pezeškinove sposobnosti da ispuni svoja predizborna obećanja, pošto je bivši ministar zdravlja javno izjavio da nije imao nameru da se suprotstavi moćnim bezbednosnim strukturama i klerikalnim vladarima.
Mnogi Iranci još uvek imaju bolna sećanja na reakciju režima na nemire širom zemlje koji su izazvani smrću mlade iransko-kurdske žene Mahse Amini u pritvoru 2022, koja je ugušena nasilnim državnim udarima koji su uključivali masovna zatvaranja, pa čak i pogubljenja.
"Neću glasati. Ovo je veliko NE Islamskoj Republici zbog Mahse. Želim slobodnu zemlju, želim slobodan život", rekao je Rojtersu devetnaestogodišnji student Sepideh u Teheranu.
Haštag #ElectionCircus je naširoko postavljen na društvenoj mreži Eks od prošle nedelje, a neki aktivisti u zemlji i inostranstvu pozivaju na bojkot izbora, tvrdeći da bi visoka izlaznost legitimisala Islamsku Republiku.
Oba kandidata obećala su da će oživeti opadajuću ekonomiju, opterećenu lošim upravljanjem, državnom korupcijom i sankcijama ponovo uvedenim od 2018. nakon što su SAD odustale od nuklearnog pakta Teherana iz 2015. sa šest svetskih sila.
