U Makedoniji je u ponedeljak počela izborna kampanja, a građani izlaze na birališta 11. decembra. Parlamentarni izbori su u dva navrata odlagani zbog političke krize koja potresa zemlju već duže od godinu dana.
Kriza je izbila u februaru prošle godine kada je opozicija je optužila vladajuće konzervativce da su prisluškivali 20.000 ljudi među kojima i diplomate, policajce, sudije i novinare.
Tadašnji premijer Đorđe Ivanov odlučio je da pomiluje optužene čime je zaustavljen krivični postupak protiv više desetina političara. Odluka je ubrzo i poništena, a pomilovanje je izazvalo ulične proteste u gradovima širom Makedonije pod nazivom "Šarena revolucija".
"Ako izgubi opozicija, kriza će se nastaviti. Nije lako reći u kojem obliku, ali je jasno da će stabilnost nastaviti da bude problem sve dok se ne obavi mirna smena vlasti, jer to je način da se demokratski rešavaju krize legitimnosti, o kojoj je ovde reč. Ako opozicija pobedi, trebalo bi očekivati jačanje vladavine prava i veću okrenutost Evropi uz povratak pouzdanja privrednika u napredak zemlje," kaže Vladimir Gligorov, ekonomista i ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Nejasno je da li će na izborima učestvovati 10 ili 11 kolalicija i stranaka, jer mediji u Skoplju o tome različito izveštavaju. Deo medija navodi da je liste prijavilo 12 političkih subjekata, te da je Državna izborna komisija dve odbila.
Za sada je poznato učešće Za bolju Makedoniju na čelu sa VMRO-DPMNE, Za promenu i pravdu koju predvodi opoziciona SDSM, VMRO Makedonija, Savez Albanaca - DPA, Juniti i NDR, kao i stranke DUI i DPA, PDP, LP i Besa.
Pravo glasa u Makedoniji ima 1.784.524 građana, dok 20.591 ima stalno prebivalište van Makedonije, preneli su lokalni mediji.
Analiza Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije upozorava i na rastući problem odliva mladih iz Istočne Makedonije koji predaju zahtev za državljanstvo u Bugarskoj kako bi dobili EU državljanstvo.
"Prema podacima Eurostata u poslednjih nekoliko godina oko 250.000 mladih je napustilo Makedoniju, dok se za totalnu populaciju očekuje da padne ispod 1.5 miliona u narednih nekoliko godina", navodi se u analizi instituta.
Neki od najvećih problema u Makedoniji su politička netolerancija, korupcija i pristrasnost, mešanje partijskih i državnih interesa, nekažnjavanje izabranih zvaničnika, kao i sloboda izražavanja i fer izveštavanje.
"Većina građana nije saglasna sa korupcijom i ostalim karakteristikama vladanje trenutne vlasti. Pitanje je da li ima dovoljno poverenja u to da će opozicija stvarno promeniti stvari. A tu je i nejednak odnos snaga kada je reč o novcu i prisustvu u sredstvima informisanja. Više bi trebalo da rđavost vlasti dovede do glasnja za opoziciju nego što sama opozicija ima mogućnosti da ubedi javnost da glasa za nju," kaže Gligorov.
Makedonski budžetski deficit, kao i visina javnog duga su takođe na nezavidnom nivou. Javni dug je porastao na 4,8 milijarde evra (51 odsto BDP-a) sa 1,5 milijarde (23 odsto BDP-a) u 2008. godini.
"Pitanje je gde su potrošene 3,3 milijarde evra. Očigledno je - na izgradnju administrativnih zgrada, spomenika (700 miliona evra), povećanje penzija kako bi se kupili glasovi penzionera, upitne tendere... Još osam miliona evra je otišlo na plaćanje 2.000 zaposlenih koji se ne pojavljuju na poslu", kaže se u analizi na sajtu Međunarodnog instituta.
Državni budžet predviđa deficit u visini 310 miliona evra za 2017. godinu, kao i novo zaduživanje u visini od 300 miliona evra kako bi se pokrili stari dugovi.
Iako SAD pokušavaju da ojačaju svoj uticaj u Makedoniji, najviše kroz direktne sistemske intervencije i zakonodavstvo, evidentno je i da Ruska Federacija pokušava da ojača svoje prisustvo u ovoj zemlji.
Međunarodni institut navodi u svojoj analizi da su "simpatije za Putina uglavnom retoričke i dolaze iz romantičnog nacionalizma i pravoslavnih aspiracija" i da nemaju pravu političku osnovu.
"Rusija pokušava da ojača svoj uticaj u regionu. Ovo se posebno odnosi na Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku, ali ovi procesi su takođe intezivni i u Makedoniji," naznačeno je u publikaciji instituta.
U analizi se navodi i da se ovo najviše možda odnosi na Nikolu Gruevskog (VMRO-DPMNE) koji želi da pokaže svoju snagu i prevlast, dok gura pod tepih "poražavajuće ekonomske indikatore i pravu opasnost od raspada države".
"Posmatrati Putina kao idola, dok vodite zemlju u EU i NATO članstvo, predstavlja balkansku verziju putinizma, koji je doživeo potpuni kolaps," navodi se u publikaciji insituta.
Što se tiče šansi za formiranje vlade, Gligorov navodi da bi socijalisti trebalo da formiraju koaliciju sa opozicionom albanskom partijom ili sa onom sa kojom se može formirati vlada. "Isto važi i za VMRO. Promene su potrebne na obema stranama, ali međuetnička koalicija je neophodna", kaže Gligorov.
Ono što ostaje nejasno je da li će posle izbora makedonska nova vlada imati snage da procesuira optužene i završi do kraja aferu prisluškivanje. "Vladavina prava bi trebalo da bude ishod, ali to nije moguće ako oni kojima bi trebalo da se sudi ostanu na vlasti. Ako ih izbori amnestiraju, javna šteta će biti velika," objašnjava Gligorov.