Srbija je još uvek članica Saveta Evrope (SE), mada je pitanje tog članstva nedavno otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nakon što je Kosovo ušlo u proceduru za članstvo u SE i najava da će sredinom ovog meseca to biti i završeno, reagovao je Beograd porukom da će razmisliti o svom članstvu u SE.
Da se to ne bi doživelo kao predaja bez borbe, formirana je i Radna grupa za sprečavanje prijema Kosova u Savet Evrope sa ministrom spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivicom Dačićem na čelu tog tela, a osim njega čine ga i direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković, kao i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
I dok srpske vlasti smišljaju strategiju i saveznike u toj borbi, sagovornici Glasa Amerike ne veruju u mogućnost da će Beograd zaista napustiti Savet Evrope – direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi podseća da je slična retorika srpskih vlasti bila i kada je Kosovo ulazilo u UNESCO ili Interpol:
„Nekako mi deluje da Beograd nikako ne razume da je članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama neminovnost – ne zato što to ja želim ili neko drugi, nego zato što su to upravo predsednik Vučić i tadašnji premijer Dačić potpisali – nisam ja potpisao da Kosovo napreduje kao samostalna država, nego upravo vlast o kojoj govorimo. Ovo sve što oni rade u poslednjih desetak godina je to koprcanje i pokušavanje da dobiju nešto zauzvrat zbog toga što će se složiti da neće blokirati da Kosovo postane članica SE“, kaže Beširi u razgovoru za Glas Amerike.
Uz ocenu da Srbija već živi kao država koja je pod jednom izvesnom blokadom međunarodne zajednice i da se na nju gleda kao na lošeg momka koji samo pravi probleme, Beširi ističe da takva situacija za Srbiju u međunarodnim odnosima nije dobra:
„Predsednik Vučić vodi spoljnu politiku kao što vodi i unutrašnju politiku – šibicarenjem. Dakle, ja ću vam dati nešto, vi ćete meni dati nešto zauzvrat. Kada vi vršite neki veliki pritisak na Srbiju, mi ćemo doći možda u Francusku da možda kupimo neko naoružanje, možda neku vojnu letelicu i na taj način spustimo pritisak koji bi možda dolazio iz Francuske“, naglašava Beširi i ukazuje da Srbija koristi i činjenicu da unutar EU nema jednoglasnog stava oko Srbije, zbog čega Beograd uspeva dve godine da ne uvede sankcije Rusiji i povlači slične poteze mimo Brisela.
Ni potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ne veruje u poruke predsednika Vučića da će Srbija napustiti SE jer bi to, po njegovom mišljenju značilo i napuštanje evropskih integracija i odricanje svake vrste pomoći od prijatelja iz EU.
Istovremeno, već je drugi put za godinu dana najavljeno iz samog vrha države da Srbija treba da razmisli o ukidanju smrtne mazne
„Uvođenje smrtne kazne znači automatsko kršenje Povelje o osnovnim pravima - to je uslov za članstvo u SE. Bez članstva u SE nema evropskih integracija, tako da su te sve stvari vrlo povezane jedna sa drugom. Napuštanje SE bi takođe moglo da dovede do momentalne suspenzije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), jer je to jedan od suštinskih elemenata samog sporazuma, navedenog u članu 2 i samim tim ako se suspenduje SSP onda u slučaju ekonomije možemo da se pozdravimo sa izvozom koji imamo“, kaže Međak.
On je dodao i da bi izlaskom iz SE bilo otvoreno i pitanje bezviznog režima koji Srbija ima sa EU:
„To je kao džemper kad krene da vam se para, mnogo stvari je povezano jedno sa drugim i jedna mala stvar onda može da dovede do veoma velikih posledica. Zato ja mislim da to nije realna mogućnost i da se to zapravo neće desiti“.
Kako smatra Naim Leo Beširi, često je moguće videti da predsednik Vučića, na osnovu dnevnih istraživanja javnog mnenja vrlo često izgovara ono što u datom trenutku ljudi ovde žele da čuju – štro se dogodilo i prošle godine nakon dve velike tragedije u Srbiji ili sada nakon ubistva devojčice u okolini Bora:
„Predsednik koristi upravo tu situaciju bola, koju građani Srbije zajedno sa porodicom osećaju, da ponovo, kao i prošle godine uvodi u javni diskurs diskusiju o uvođenju smrtne kazne. Iakoje Srbija međunarodnim konvencijama obavezna da to nema, izlaženje iz SE bi možda otvorilo razgovor na tu temu. Ali bih ja zaista voleo da postavim pitanje koja bi to institucija u budućnosti sprovodila ubijanje ljudi i koji bi ti ljudi bili i načini, mehanizmi koji bi sebi dali za pravo da oduzimaju ljudski život“, kaže Beširi.
Navodi i da temama poput ove o smrtnoj kazni, ili članstvu u Briksu vlasti zapravo izbegavaju priču o mnogo važnijim stvarima poput stvarnog života i stvarnih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju poslednjih godina.
Istovremeno, Beširi u grupu problema koji bi se otvorili izlaskom Srbije iz Saveta Evrope ističe i gubitak prava na suđenje pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Čak je i ustavom Srbije zabranjeno smanjivanje nivoa ljudskih prava, a to bi se dogodilo izlaskom Srbije iz SE, naglašava sagovornik Glasa Amerike:
„Ukoliko biste napustili SE vi bi ste ukinuli mogućnost građanima Srbije da se žale protiv jednog neefikasnog pravnog sistema u Srbiji, baš u Strazburu na primer. Uništili biste i tu reputaciju, iako je ona ionako na niskom nivou kada su u pitanju socijalna prava, kada je u pitanju zdravstvo, kada je u pitanju zaštita ljudskih i manjinskih prava i na taj način biste se potpuno izolovali i svrstali biste se sa Belorusijom i Rusijom. To svakako nije društvo koje bi racionalno građani Srbije želeli“.
Iako su provladini mediji posetu Aleksandra Vučića Parizu i razgovorima sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom dali izuzetno veliki publicitet, Vladimir Međak ukazuje na to da je i sam Makron posle susreta sa predsednikom Srbije bio veoma jasan:
„On je jasno rekao da sve što je dogovoreno u Briselskom sporazumu mora da se primeni i da on očekuje da Srbija tu odradi ono što je ona preuzela. Tako da njegova poseta, po meni Parizu je više poseta koja je iskorišćena za odbranu vlasti, nego za bilo kakvu odbranu nekih državnih interesa… Mi smo tamo otišli sa velikim očekivanjima - nuklearke, avioni, podrška. Ja koliko sam video Makron je na prvu loptu rekao - obaveze su obaveze, Srbija treba da bude u EU, ali da Srbija mora da odluči da li hoće da bude u EU“, kaže Međak.
Ističe da bi u slučaju izlaska iz SE Srbija možda jednog dana došla u situaciju da baš od Kosova zavisi po pitanju vraćanja u tu organizaciju.
„Ako bi Srbija izašla iz SE, za koju godinu bi onda Kosovo odlučivalo i da li će se Srbija vratiti u SE. Tako da bi mi doveli sami sebi u situaciju za koju godinu da Kosovo odlučuje da li smo mi dostojni da postanemo članica SE ili ne. To bi bio jedan pucanj i u ruku, i u nogu i u glavu“, zaključio je Međak.
