Dve nedelje posle fatalnih požara na ostrvu Maui, nadležni kažu da se između 500 i 1000 ljudi vodi kao nestalo i da imaju velikih problema da utvrde koliko je od tog broja uspelo da se spasi.
Slično se desilo i u požarima u mestu Paradajs u Kalifroniji 2018. kada se 1.300 ljudi vodilo kao nestalo, a na kraju se ta lista svela na nešto više od 10.
Zvaničnci na Havajima ne žele da objave listu imena onih koji se vode kao nestali, jer bi time identifikovali i neke ljude koji su preminuli - što neće da rade iz pijeteta prema porodicama koje još nisu kontaktirane.
Broj poginulih je za sada 115.
Senator u skupštini Havaja Gilbert Kit Agaran, koji zastupa Maui, kaže da ne zna za pravila zbog kojih se imena nestalih ne objavljuju, ali ističe da razume razloge - jer je nestalo i nekoliko članova njegove šire porodice.
List Honolulu star advertajzer objavio je da je poliicija Mauija instruisala patologa u Honoluluu da ne objavljuje imena onih koji su stradali u Lahaini. Ta odluka je navodno doneta pošto je ime jednog od poginulih završilo u medijima, nakon što je obaveštena njegova porodica.
Šefica patologije Tereza Rejnolds rekla je za ovaj list da joj "nije jasno zašto se ne objavljuju imena".
Kliford Abihai, koji traži svoju baku Luiz u Lahaini, kaže da je frustriran i da se vrti u krug.
"Samo želim potvrdu. To što ne znam šta se desilo, da li je uspela da pobegne, gde se nalazi. Jako je teško", rekao je on.
On kaže da je njegova baka, stara 98 godina, bila pokretna i da je šetala više od kilometra dnevno, kao i da nije uvek bila dostupna jer je isključivala mobilni telefon da bi čuvala bateriju.
Potvrda da su nestali zapravo mrtvi teško se dobija, jer je moguće da su neka tela potpuno kremirana u požaru, i da nema na osnovu čega da se identifikuju.
Oni koji su prošli kroz slične tragedije i nikada nisu saznali sudbinu svojih najbližih, prate vesti i pate zbog porodica nestalih.
Skoro 22 godine posle terorističkog napada 11. septembra, skoro 1.100 žrtava nije identifikovano.
Porodica Džozefa Đakonea koji je radio u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku, očajnički je pokušavala da pronađe bilo šta što bi ukazivalo na njegovu sudbinu, kaže njegov brat Džejms.
Ali, kako je vreme prolazilo, fokusirali su se na sećanje na njega, kakav je bio.
"I sada sam se pomirio sa tim", kaže Džejms Đakone.
