Palestinski ekstremisti ispalili su više raketa ka izraelskim ekonomskim centrima, dok je sa druge strane, Izrael nastavio bombardovanje područja Gaze. Istovremeno na granici te enklave Izrael je nastavio raspoređivanje tenkova i trupa.
Četvorodnevno oružano nasilje ne pokazuje znake stišavanja - dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu javnosti poručuje da će, kako se izrazio, vojna kampanja potrajati.
Nasilje se prelilo i među pomešane jevrejske i arapske zajednice u Izraelu - što predstavlja novu dimenziju dugotrajnog konflikta.
Najmanje 83 osoba poginulo je u području Gaze od eskalacije nasilja koje se dogodilo u ponedeljak, saopštili su zdravstveni zvaničnici - ukazujući na teško stanje, jer su bolnice na udaru pandemije Kovida 19.
U Vašingtonu, predsednik SAD Džo Bajden u četvrtak je pozvao na deeskalaciju nasilja i poručio da želi da vidi značajno smanjenje raketnih napada. Bajden je novinarima u Beloj kući takođe rekao da očekuje dodatne razgovore sa liderima u regionu.
Komandanti Hamasa stradali u izraelskim vazdušnim udarima
Nekoliko zapovednika ekstremističke grupe Hamas ubijeno je u izraelskim vazdušnim napadima u pojasu Gaze, saopštili su Hamas i Izrael u sredu, dok su sukobi između dve strana eskalirali.
Hamas je saopštio da su u napadima poginuli vođa njegove vojne operacije u gradu Gazi Basem Isa i drugi visoki vojni zvaničnici.
Izraelska agencija za unutrašnju bezbednost saopštila je u sredu da su Isa i drugi najviši komandanti Hamasa, uključujući šefa inženjerije i šefove sajber ratovanja i razvoja raketa, ubijeni. Sveukupno, izraelska vlada saopštila je da je u napadima ubila 16 pripadnika vojnog krila Hamasa.
Ubistva su se dogodila nakon što je Izrael početkom srede pokrenuo novu rundu vazdušnih napada na Gazu, ciljajući policiju i bezbednosne ispostave. Višespratna stambena i poslovna zgrada je teško oštećena. U to vreme niko nije bio u zgradi.
Sukobi Palestinaca i Izraela u pojasu Gaze i Jerusalimu eskaliraju od ponedeljka.
U Izraelskim vazdušnmi napadima, za koje izraelske vojne snage kažu da su ciljali pozicije militanata za lansiranje raketa, obavještajne kancelarije i domove čelnika Hamasa, ubijeno je 65 Palestinaca, uključujući 16 dece i pet žena, navodi Ministarstvo zdravlja. Najmanje 365 je ranjeno.
Povećavanje tenzija
U međuvremenu, šest Izraelaca ubijeno je u raketnim napadima Hamasa u utorak i rano u sredu, uključujući dve osobe u gradu Aškelon, prema zdravstvenim zvaničnicima. Hamas je od ponedeljka ispalio stotine raketa prema izraelskom gradu Tel Avivu i njegovim predgrađima, uključujući i raketu od 130 projektila kasno u utorak kao odgovor na uništavanje višespratnice u Gazi.
Smrtonosna razmena raketne vatre i vazdušni napadi, najveće borbe između palestinske militantne grupe i izraelskih snaga od rata u Gazi 2014. godine, izazvani su sve većim nemirima zbog kontrole nad Jerusalimom i pokušajima jevrejskih naseljenika da preuzmu zajednice pod arapskom kontrolom.
Tenzije su se prelile na Zapadnu obalu, gde je na stotine stanovnika arapskih zajednica tokom noći organizovalo proteste protiv nedavnih akcija izraelskih snaga bezbednosti protiv Palestinaca. 26-godišnji Palestinac ubijen je u utorak u sukobima sa izraelskim trupama u izbegličkom kampu u blizini grada Hebron. U gradu Lod, blizu Tel Aviva, jevrejski stanovnik ubio je 25-godišnjeg Arapina.
Nakon što je američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao u sredu sa svojim izraelskim kolegom Benjaminom Gancom, Pentagon je objavio saopštenje u kojoj se navodi da je Lojd obavestio Ganca o "gvozdenoj podršci Pentagona legitimnom pravu Izraela da brani sebe i svoj narod".
U izjavi se navodi da je Lojd "najoštrije osudio lansiranje raketa od strane Hamasa i drugih terorističkih grupa koje su gađale izraelske civile" i "ponovio važnost toga da sve uključene strane preduzmu korake da vrate mir."
Američki državni sekretar Entoni Blinken na sličan je način, pozivajući na deeskalaciju, osudio napade Hamasa na izraelske civile u razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, izjavivši "Izrael ima pravo da se brani", dok Palestinci moraju da dobiju pravo "da žive u sigurnosti i sigurnosti".
Blinken je takođe rekao da je naložio Hadi Amru, zameniku državnog sekretara za Izraelske i palestinske poslove, da odmah krene na Bliski Istok kako bi pozvao izraelske i palestinske zvaničnike na deeskalaciju.
Nemačka ministarka pravde Kristin Lambreht rekla je u sredu da je Nemačka "snažno na strani Izraela" i dodala da "ima pravo da se brani".
Lambreht je takođe kritikovala nedavna antisemitska dela poput paljenja izraelske zastave u blizini sinagoga u Nemačkoj, rekavši da oni ne pokazuju "ništa osim užasnog nepoštovanja ljudskog dostojanstva".
Tokom razgovora u sredu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio je podršku Palestincima.
Erdogan je rekao da bi globalna zajednica trebalo "da Izraelu pruži snažnu i odvraćajuću lekciju" zbog napada na Palestince, prema turskoj Direkciji za predsedničke komunikacije.
Direkcija je rekla da je Erdogan predložio Putinu da treba razmotriti uspostavljanje međunarodnih snaga za zaštitu Palestinaca.
Hitni sastanak UN
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je u sredu hitan sastanak iza zatvorenih vrata kako bi razgovarao o situaciji. Izvori kažu da Sjedinjene Države odlažu napore SB za objavljivanje zvanične izjave o eskalaciji borbe iz zabrinutosti da bi to moglo da našteti naporima iza scene da se okonča nasilje.
Hamas je ispalio nekoliko raketa nekoliko minuta posle 18 sati, kada je prošao rok koji je dao Izraelu da povuče svoje snage bezbednosti iz kompleksa džamije al-Aksa u Starom gradu u Jerusalimu. Poslednjih dana izbijali su česti sukobi u kompleksu, koji Jevreji smatraju svojim najsvetijim mestom, a muslimani svojim trećim najsvetijim.
Tokom proteklih decenija ponekad su borbe između Izraela i Hamasa, grupe koja vlada Gazom, trajale i po nekoliko dana. Ali u sredu, Netanjahu je u izjavi upozorio da je "ovo samo početak. Udarićemo ih kao da nikada nisu ni sanjali da je moguće".
Portparol Hamasovog vojnog krila Abu Obeida rekao je da su raketni napadi odgovor na ono što je nazvao izraelskim "zločinima i agresijom" u Jerusalimu.
Šta je izazvalo nasilje
Najnoviji krug nasilja usledilo je posle nekoliko nedelja rastućih tenzija i sukoba između Palestinaca i izraelskih trupa u gradu, delom podstaknutih izraelskim planovima za sprovođenje deložacija palestinskih porodica u delovima istočnog Jerusalima.
Tužba zbog deložacija stigla je do Vrhovnog suda Izraela. Međutim, sud je odložio ključnu presudu u slučaju u ponedjeljak, pozivajući se na "okolnosti".
Da bi izbegli sukobe, izraelski organizatori marša za proslavu zauzimanja istočnog Jerusalima jevrejske države 1967. godine izmenili su svoj put parade kako bi izbegli muslimansku četvrt u Starom gradu.
Izrael ceo Jerusalim smatra svojom ujedinjenom prestonicom. Palestinci žele da istočni Jerusalim bude glavni grad njihove buduće države.
