Izraelska vlada jednoglasno je odlučila u nedelju da bojkotuje najstariji dnevni list Harec zbog kritičkog izveštavanja o sukobu Izraela i Hamasa i poziva izdavača tog lista da se sankcionišu najviši vladini zvaničnici.
Kancelarija ministra za komunikacije Šloma Karhija saopštila je da je predlog protiv Hareca usvojila cela vlada.
"Nećemo dozvoliti realnost u kojoj izdavač novina u državi Izrael poziva na uvođenje sankcija protiv Izraela i podržava njegove neprijatelje usred rata, a da ga Izrael finansira", navodi se u saopštenju.
Predlog sankcija podrazumeva da vlada prestane da troši novac na oglašavanje u levičarski nastrojenom dnevnom listu, čiji je vlasnik porodica Šoken. Zaposleni u državnim službama i kompanijama čiji je vlasnik država, takođe će otkazati pretplatu na ovaj list.
"Zalažemo se za slobodu medija i slobodu izražavanja, ali i vlada ima slobodu da odluči da li će da finansira pobunu protiv države Izrael", navodi se u saopštenju ministra za komunkacije.
List Harec, koji uživa međunarodni ugled, kričan je prema premijeru Benjaminu Netanjahuu i njegovoj desničarskoj vladi. Takođe kritički izveštava o ratu Izraela i Hamasa, a novinari su istraživali i priče o navodnom zlostavljanju od strane izraelskih vojnika.
Redakcija dnevnog lista se u nedelju oglasila saopštenjem i optužila Netanjahua da "uništava izraelsku demokratiju".
"Kao i njegovi prijatelji Putin, Erdogan i Orban, Netanjahu pokušava da ućutka kritičke, nezavisne novine. Harec neće biti sprečen, niti će se pretvoriti u vladin pamflet koji objavljuje samo ono što odobre vlada i njen lider", navodi se.
Ministar za komunikacije je, kao deo obrazloženja za bojkot, naveo i izjave izdavača Amosa Šokena koje je nedavno dao na konferenciji u Londonu.
U tom govoru, Šoken je pozvao na uvođenje međunarodnih sankcija izraelskim liderima. Takođe je optužio izraelsku vladu da "uvodi okrutan režim aparthejda nad palestinskom populacijom" i da se "bori protiv palestinskih boraca za slobodu koje Izrael naziva teroristima". Šoken je kasnije pojasnio da nije govorio o Hamasu, već o Palestincima koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali.
Izraelska vlada je kritikovana zbog odnosa prema slobodi medija tokom rata sa Hamasom, u kojem je do sada poginuo i najveći broj novinara, prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ). Zaključno sa današnjim danom, u sukobu je poginulo 129 palestinskih novinara, dvoje izraelskih i šest libanskih.
Izrael je zatvorio i dopisništvo Al Džazire na Zapadnoj obali u septembru. Tada je rečeno da je zatvaranje neophodno jer je Al Džazira pretnja nacionalnoj bezbednosti. Grupe za slobodu medija su te tvrdnje ocenile kao lažne.
Prošle nedelje su poslanici u Izraelu izglasali produženje važenja zabrane na još šest meseci i doneli odluku da se svakom stranom mediju zabrani emitovanje programa na 45 ili 60 dana, ako se proceni da je pretnja po nacionalnu bezbednost.
"Netanjahuova vlada otvoreno targetira medijsku nezavisnost i pluralizam u Izraelu. Sloboda medija u zemlji koja sebe naziva "jedinom demokratijom na Bliskom istoku" biće ugrožena", rekla je Ana Bokande iz Reportera bez granica.
