Sukob između izraelske vojske i Hamasa, koji je 7. oktobra započeo iznenadni napad, predstavlja poslednji u nizu konflikata i ratovanja koje između Izraelaca i Palestinaca traje već sedam decenija i preti da se proširi i destabilizuje ceo Bliski istok.
Koji je koren sukoba?
Konflikt suprotstavlja izraelske zahteve za bezbednošću u regionu, koji jevrejska država već dugo smatra neprijateljskim - protiv palestinskih aspiracija za sopstvenom državom.
Osnivač Izraela David Ben-Gurion proglasio je modernu državu Izrael 14. maja 1948, uspostavljajući sigurno utočište za Jevreje koji su bežali od i progona i tražili nacionalni dom na teritoriji sa kojom smatraju da imaju veze kroz generacije.
Palestinci osnivanje Izraela nazivaju Nakbom, odnosno katastrofom, koje je kao posledicu imalo to da su oni ostali bez svoje zamlje i snova o svojoj državi.
U ratu koji je usledio, oko 700 hiljada Palestinaca, polovina arapske populacije tadašnje Palestine, koja je bila pod vlašću Velike Britanije, pobeglo je ili je proterano iz svojih domova, i završili su u Jordanu, Libanu i Siriji, kao i u Gazi, na Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu.
Izrael, blizak saveznik SAD, osporava tvrdnje da je proterao Palestince iz svojih domova i naglašava da ga je napalo pet arapskih država dan pošto je osnovan. Mirovni sporazumi doveli su do prekida borbi 1949, ali nije zvanično potpisan mir.
Palestinci koji su ostali danas čine arapsku izraelsku zajednicu i ona predstavlja oko 20 odsto stanovništva Izraela.
Koji su bili najveći sukobi od tada?
Izrael je 1967. izvršio preventivni udar na Egipat i Siriju, čime je započeo takozvani Šestodnevni rat. Izrael je tada okupirao Zapadnu obalu, arapski istočni Jerusalim, koji je zauzeo od Jordana, i sirijsku Golansku visoravan i kontroliše ih i danas.
Šest godina kasnije, 1973. Egipat i Sirija su napali izraelske položaje duž Sueckog kanala i Golanske visoravni, čime je započeo Rat Jom Kipura. Izrael je potisnuo obe vojske nazad u roku od tri nedelje.
Izrael je napao Liban 1982. i hiljade palestinskih boraca pod komandom Jasera Arafata evakuisano je morem posle 10-nedeljne opsade. 2006. rat je ponovo izbio u Libanu kada su ekstremisti Hezbolaha zarobili dva izraelska vojnika, a Izrael uzvratio.
Izrael je 2005. napustio Gazu, koju je zauzeo od Egipta 1967. Međutim u Gaza je došlo do napetosti 2006, 2008, 2012, 2014. i 2021. koji su obuhvatali izraelske vazdušne napade i palestinsku raketnu vatru, a ponekad i prekogranične upade obe strane.
Pored ratova, bile su dve palestinske Intifade ili ustanka između 1987. i 1993, pa ponovo od 2000. do 2005. U okviru druge dogodili su se talasi samoubilačkih napada Hamasa na Izraelce.
Koji su sve bili pokušaji za uspostavljanje mira?
Egipat i Izrael su 1979. potpisali mirovni sporazum, čime je okončano 30 godina neprijateljstva. Pre tri decenije, 1993, izraelski premijer Jicak Rabin i Jaser Arafat prihvatili su sporazum iz Osla o ograničenoj palestinskoj autonomiji. Izrael je 1994. godine potpisao mirovni sporazum sa Jordanom.
Na samitu u Kemp Dejvidu 2000. predsednik Bil Klinton, izraelski premijer Ehud Barak i Arafat nisu uspeli da postignu konačni mirovni sporazum.
Arapski plan je 2002. ponudio Izraelu normalne veze sa svim arapskim zemljama u zamenu za potpuno povlačenje sa zemalja koje je zauzeo u bliskoistočnom ratu 1967, stvaranje palestinske države i „pravedno rešenje“ za palestinske izbeglice.
Mirovni napori su u zastoju od 2014. godine, kada su pregovori Izraelaca i Palestinaca u Vašingtonu propali.
Palestinci su kasnije bojkotovali odnose sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa pošto je ona preokrenula decenijsku američku politiku odbijajući da podrži rešenje o dve države - mirovnu formulu koja predviđa palestinsku državu uspostavljenu na teritoriji koju je Izrael zauzeo 1967.
Kako sada stoje mirovni napori?
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena usredsredila se na pokušaj da se obezbedi "velika pogodba" na Bliskom istoku, koja uključuje normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, čuvara dve najvažnija islamska svetilišta.
Najnoviji rat je diplomatski nezgodan za Rijad, kao i za druge arapske države, uključujući i neke u Persijskom zalivu, pored Saudijske Arabije, koje su potpisale mirovne sporazume sa Izraelom.
Koje su glavne tačke sporenja Izraelaca i Palestinaca?
Rešenje sa dve države, izraelska naselja, status Jerusalima i izbeglice su u središtu spora.
Rešenje sa dve države - predstavlja sporazum koji bi stvorio državu za Palestince na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, uz Izrael. Usvojile su ga Ujedinjene nacije 1947, ali ga je arapska strana odbila, posle čega je Izrael proglasio nezavisnost. Posle toga je otpočeo prvi izraelsko-arapski rat. Palestinska strana je kasnije prihvatila plan o dve države, ali ga Hamas odbacuje i zaklinje se na uništenje Izraela. Izrael zahteva da palestinska država bude demilitarizovana kako ih ne bi ugrozila.
Naselja - Većina država smatra da su jevrejska naselja izgrađena na zemlji koju je Izrael okupirao 1967. nezakonita. Izrael to osporava i navodi istorijske i biblijske veze sa zemljom. Njihovo kontinuirano širenje je među najspornijim pitanjima između Izraela, Palestinaca i međunarodne zajednice.
Jerusalim - Palestinci žele da istočni deo grada, koji uključuje mesta koja su sveta za muslimane, jevreje i hrišćane, bude prestonica njihove države. Do rata 1967, ovim delom Jerusalima upravljao je Jordan. Izrael smatra da Jerusalim treba da ostane njegova "nedeljiva i večna" prestonica. Pretenzija Izraela na istočni deo Jerusalima nije međunarodno priznata. Tramp je priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela - bez preciziranja obima njegove jurisdikcije u tom spornom gradu - i premestio tamo američku ambasadu 2018.
Izbeglice - Danas oko 5,6 miliona palestinskih izbeglica - uglavnom potomaka onih koji su pobegli 1948. - živi u Jordanu, Libanu, Siriji, na Zapadnoj obali, koju je okupirao Izrael, i u Gazi. Otprilike polovina registrovanih izbeglica, prema palestinskom ministarstvu spoljnih poslova, i dalje nema državljanstvo, a mnogi žive u prepunim kampovima.
Palestinci već dugo traže da se izbeglicama omogući povratak, zajedno sa milionima njihovih potomaka. Izrael kaže da se svako preseljenje palestinskih izbeglica mora dogoditi van njegovih granica.
