Prekid vatre Izraela i Hamasa održava se već treći dan, dok vlasti u Gazi i međunarodne zdravstvene agencije pružaju pomoć oko 1.900 ljudi ranjenih u izraelskim vazdušnim udarima.
Izraelska policija u nedelju je, bez incidenata, omogućila više od 120 Jevreja da posete sporno sveto mesto u Jerualimu, kompleks džamije Al-Aksa gde je, zbog nedavnih akcija policije, došlo do protesta i nasilja, što je dovelo do izbijanja rata u Gazi.
Islamska verska zadužbina u Jerusalimu (Vakuf) saopštila je da je policija izbacila mlade Palestince iz kompleksa džamije Al-Aksa i zabranila ulazak muslimanima mlađim od 45 godina. Muslimani koji su ušli u džamiju morali su da ostave lične karte kod policije na ulasku. Šestoro Palestinaca je privedeno a četvoro je kasnije pušteno.
Izraelska policija je demantovala da je uvela ograničenja na osnovu godina, i saopštila da je uhapsila petoro osumnjičenih koji su "remetili javni red." Portparol izraelske policije Miki Rozenfeld rekao je da je mesto otvoreno za "redovne posete" a da je policija pružala obezbeđenje kako bi se sprečili "incidenti."
Izraelska policija se na kratko sukobila sa palestinskim demonstrantima posle molitve u petak, što je bio rani test primirja koje je stupilo na snagu nekoliko sati ranije.
Islamska verska zadužbina saopštila je da je u nedelju Jevrejima prvi put dozvoljeno da posete sveto mesto od 4. maja.
Džamija Al-Aksa je treće po važnosti sveto mesto u islamu. Nalazi se na brdu u starom gradu Jerusalima, a Jevreji ga takođe smatraju jednim od svojih najvažnijih svetih mesta, jer je prema Bibliji to bila lokacija jevrejskih hramova. Sveto mesto za obe religije je često bilo poprište nasilja između Izraelaca i Palestinaca, a 2000. godine postalo je epicentar palestinskog ustanka - intifade.
Izraelska policija se više puta sukobila sa palestinskim demonstrantima pre 10. maja, kada je militantni pokret Hamas koji vlada Gazom ispalio rakete dugog dometa na Jerusalim. Pretnja nasilnog iseljenja desetina palestinskih porodica iz obližnje četvrti u Jerusalimu takođe se smatra jednim od glavnih "okidača" za 11-dnevni rat, koji je okončan prekidom vatre u petak.
Protetklih godina, sve veći broj religioznih ili nacionalistički orijentisanih Jevreja posećivao je to mesto. Palestinci se plaše da Izrael planira da na kraju preuzme kompleks ili ga podeli na dva dela. Izraelska vlada ponavlja da nema nameru da menja status kvo, prema kojem je Vakuf nadležan za tu lokaciju, pod nadzorom Jordana.
Tokom rata u Gazi, Izrael je izvršio stotine vzadušnih udara, na, kako je naveo, ekstremističke mete širom Gaze, dok su Hamas i druge oružane grupe ispalili više od 4.000 raketa na Izrael. Više od 250 ljudi je poginulo, od kojih su ogromna većina - Palestinci.
U izraelskom bombardovanju uništeno je nekoliko solitera na osiromašenoj teritoriji na istočnoj obali Sredozmenog mora, gde živi više od dva miliona Palestinaca. Od kada je Hamas, islamistička militantna grupa, preuzela vlast od snaga lojalnih međunarodno podržanoj Palestinskoj upravi 2007. godine, Izrael i Egipat su uveli blokadu koja je osakatila palestinsku ekonomiju.
Međunarodni komitet Crvenog krsta u petak je saopštio da se procenjuje da je 700.000 Palestinaca pogođeno zbog štete koja je tokom udara naneta elektroenergetskoj infrastrukturi, dok je snabdevanje vodom smanjeno za 40%. Grupa je saopštila da su hiljade ljudi izgubile domove i mesta za rad u Gazi zbog bombardovanja.
Posle rata, stotine komada neeksplodirane municije verovatno su ostale na celoj teritoriji, upozorio je Crveni krst.
U nedelju ujutru, stotine opštinskih radnika i volontera započelo je jednonedeljnu kampanju čišćenja ulica Gaze od ruševina. Rad je započeo ispred višespratnice koja je uništena u vazdušnom udaru u Gazi.
