Institucije Srbije prekršile su međunarodne konvencije, ali i sopstvene zakone i Ustav, kada su Turskoj izručile kurdskog političkog aktivistu iz te zemlje Dževdeta Ajaza, rečeno je na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava u ponedeljak u Beogradu. Zbog kršenja konvencije Ujedinjenih nacija, Komitet UN protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka proglasio je Srbiju odgovornom zbog ekstradicije Ajaza.
Komitet UN utvrdio je 16. avgusta da je Srbija izručenjem Ajaza povredila član 3. i član 22. Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, rekao je na konferenciji u beogradskom Medija centru šef Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji Milan Marković.
Komitet osuđuje Srbiju zato što je Ajaza izručila krajem decembra 2017. i pored činjenice da je od nje zatraženo da to ne čini, rečeno je.
Propusti Ministarstva pravde Srbije
Ministarka pravde Nela Kuburović, podsetili su prikazujući snimke tadašnjih izjava, tvrdila je da je privremena mera Komiteta UN stigla prekasno, odnosno nakon donete pravosnažne odluke o izručenju. Tvrdila je da ne postoje mehanizmi koji bi zaustavili izvršenje takve odluke.
Takođe, na konferenciji je rečeno da su vlasti Srbije nakon reakcije Komiteta UN rekle da je Ajaz već izručen, iako se on još uvek nalazio u Srbiji.
Srbiji je zbog toga naloženo da u roku od 90 dana od prijema odluke isplati odgovarajuće obeštećenje Ajazu, uključujući i nematerijalnu štetu.
Srbija ima obavezu i da, bez odlaganja, uspostavi mehanizam za nadziranje uslova u kojima Ajaz služi zatvorsku kaznu u Turskoj, dodao je Milan Marković.
Srbija je prekršila i član 22. Konvencije, što znači da ubuduće treba da preduzme sve neophodne korake kada Komitet izrekne privremenu meru i ne udaljava osobe sa svoje teritorije pre nego što se donese odluka po pritužbi, zaključio je on.
Naglašavajući važnost postojanja strukture za zaštitu ljudskih prava vršilac dužnosti stalnog koordinatora UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder ocenio je da odluka Komiteta od 16. avgusta govori sama za sebe, da se radi o drugoj odluci koja se tiče Srbije, ali prvoj o ovom konkretnom slučaju.
Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Kovačević i Ana Trkulja predstavili su političku biografiju Dževdeta Ajaza i postupak kroz koji je prošao, pre nego što je ministarska pravde Nela Kuburović potpisala odluku o njegovom izručenju.
Kovačević je rekao da Ajaz u Turskoj bio aktivan u manjoj partiji, Narodnoj radničkoj stranci, koja za razliku od nekih većih kurdskih partija potpuno legalno deluje u Turskoj. Ajaz nije bio lider stranke niti istaknuti član.
On je, međutim, u Turskoj Ajaz osuđen na zatvorsku kaznu od 15 godina zbog rušenja ustavnog poretka, što je omiljna kvalifikacija koja se koristi protiv političkih protivnika u Turskoj nakon neuspelog puča 2016. Jedini dokaz protiv Ajaza bila je izjava u policiji koja je Ajazu iznuđena mučenjem, čiju su brutalnost advokati takođe opisali.
Srbija da plati odštetu Ajazu
Ajaz sada boravi u zatvoru u Istanbulu, a njegova porodica živi u Ankari. Smešten je 23 sata dnevno sa drugim zatvorenicima, njih 20, u ćeliji predvođenoj za sedam osoba i ne uživa nikakavu psiho-socijalnu pomoć, rekao je Kovačević.
Kovačević je ocenio da je odnos Srbije prema Komitetu UN pokazuje i ponašanje zbog kog su predstavnici Komiteta morali da četiri puta pozivaju organe Srbije da se izjasne o ovom slučaju i da je stiglo samo izjašnjenje Ministarstva pravde.
Konstatovao je da je izručenjem Ajaza prekršen i član Ustava Srbije koji određuje da niko "ne može biti izožen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju".
"Srbija je morala da pribavi garancije od Turske da su otklonjeni svi nedostaci o kršenju prava na pravično suđenje i ljudsko dostojanstvo da bi Ajaz bio izručen", poručila je Ana Trkulja.
Komitet UN zahteva od Srbije da Ajazu pruži obeštećenje, uključujući adekvatnu naknadu za nematerijalnu štetu koja je posledica fizičke i psihičke patnje koja mu je prouzrokovana.
"Praktično je Komitet ostavio državi da sama utvrdi način na koji će da se stara da se Ajazova prava u Turskoj poštuju. Moramo da vidimo odgovor Ministarstva pravde, ali teško je očekivati da će Turska dozvoliti da bude tretiran drugačije od mnogo drugih zatvorenika. Turska ne drži mnogo do međunarodnih odluka", kaže Kovačević.
Ovu odluku, međutim, u Beogradskom centru za ljudska prava nazivaju "Pirovom pobedom", jer je mala verovatnoća da sada može nešto da se učini da se položaj Dževeta Ajaza popravi, osim isplate materijalne odštete.