Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čime je iskazan značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), ukazano je u izveštaju Manivala (MONEYVAL) - tela Saveta Evrope (SE) za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
“Nastojanja koja su preduzele vlasti Srbije, doprinele su napretku iz kategorije delimično usklađenih među države koje su u velikoj meri usklađene sa četiri referente oblasti koje se odnose na delatnost nefinansijskih preduzeća i profesija, kao i na međunarodnu saradnju. Međutim, u oblasti novih tehnologija, gde su uvedeni novi međunarodni zahtevi u virtuelnoj oblasti – Srbija je zabeležila pad”, navedeno je u saopštenju.
U tekstu izveštaja navodi se da se tom telu oktobra 2021. obratila, kako je ukazano, zajednica nevladinih organizacija u Srbiji - upozoravajući na moguće posledice primene standarda FATF srpskih vlasti protiv nevladinih organizacija, pojedinaca povezanih sa njima i medijskih udruženja.
"S tim u vezi, Manival podseća na izjavu datu na 61. plenarnom sastanku - da sve članice treba da obezbede da se preporuke FATF-a ne koriste namerno ili nenamerno za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva. Manival će nastaviti da prati situaciju u Srbiji", navodi se u izveštaju tog tela Saveta Evrope.
Taj navod odnosi se na finansijsku proveru koju je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma pri Ministarstvu finansija Srbije. Naime, jula 2020. obelodanjeno je da će se pod lupom naći poslovanje 37 entiteta - što je izazvalo burne reakcije domaće i međunarodne javnosti.
Ispunjena opšta očekivanja
U izveštaju tog međunarodnog tela istaknuto je da je Srbija u potpunosti ispunila pet od ukupno četrdeset preporuka Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).
“Manji nedostaci zabeleženi su u primeni 34 preporuke – što je ocenjeno kao ispunjenost u najvećoj meri. Jedna preporuka u vezi sa novim tehnologijama je delimično usaglašena, dok neusaglašenosti nema”, zaključilo je Manival u svom izveštaju.
Inače, u izveštaju Srbija je označena kao država koja je uspela da ispuni opšta očekivanja i otkloni većinu, ako ne i sve, nedostatake u tehničkoj usklađenosti sa preporukama Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), navodi kao zaključak Manival.
Kako je ukazalo to telo Saveta Evrope, izveštaj je usredsređen na obaveze Srbije koje je potrebno da ispuni u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a odnose se na advokate i notare – kao i na uslove za ulazak na tržište računovođa i agenata za nekretnine. Takođe, deo izveštaja odnosi se i na međunarodnu saradnju finansijskih nadzornika.
“Proveren je niz zakonodavnih, regulatornih i institucionalnih mera koje je Srbija uvela u tim oblastima. Međutim, zbog svojih proceduralnih ograničenja, nije procenjen stepen do kog su te mere primenjene u praksi”, precizirano je u izveštaju Manivala.
Navedeno je da su u oblasti međunarodne saradnje – finansijskim nadzornicima dodeljene nadležnosti da sarađuju sa predstavnicima međunarodnih organizacija.
“Nadzornim organima uvedena je obaveza da primene mere zaštite i poštuju privatnost”, saopštava telo Saveta Evrope za borbu protiv finansiranja terorizma i pranja novca.
Ipak, kako je objašnjeno, iako je u izveštaju zabeležen napredak u primeni novih zahteva za virtuelna sredstva, ili valute - takođe su uočeni, kako je navedeno, strateški nedostaci.
“Ocena Srbije za primenu te preporuke je sa nivoa velike usklađenosti smanjena skliznula u kategoriju delimične usklađenosti“, saopštava Manival.
To telo Saveta Evrope ukazalo je da bi Srbija za dve godine trebalo da ga obavesti o napretku u primeni mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Kontroverze koje su prethodile
Javnost Srbije su na leto 2020. godine uzburkale informacije po kojima je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koja se nalazi u nadležnosti Ministarstva finansija Srbije, otpočela kontrolu 37 organizacija civilnog društva, medijskih radnika i udruženja građana – zatraživši od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.
Među onima koji su bili na tom spisku su i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i brojne organizacije civilnog sektora.
Svi oni su tada zajednički ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
U korpusu entiteta na listi su se našle i organizacije koje su decenijama unazad, ali i tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, pozivale političare u Srbiji na mir, suočavanje sa prošlošću i ostvarenje tranzicione pravde.
Domaćim reakcijama ubrzo su se pridodale i međunarodne – pa su tako Evropska unija i Sjedinjene Države zatražile od srpskih vlasti razjašnjenja o proveri koju je najavila Uprava – a Fridom haus, nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, upozorila je da postojanje spiska ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku.
I Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) januara 2021. istaklo je da je provera računa organizacija i novinara bila bez osnova.
Sa druge strane, predstavnici vlasti – poput predsednika Aleksandra Vučića ili pak ministra finasija Siniše Malog, u čijoj nadležnosti je Uprava koja je pokrenula proveru, takve tvrdnje su odbacivali govoreći da se radi o o potpuno redovnim aktivnostima u kojima nema trunke političke motivacije ili pozadine.
Siniša Mali bio pod istragom
Siniša Mali, ministar finansija i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.
Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.
Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.
U tom slučaju reagovali su i stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) – koji su utvrdili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u nameri da zaplaši predstavnike civilnog društva, te ograniči njihov rad i uguši kritiku vlasti.
“Verujemo da je targetiranje nevladinog sektora i njegovih činilaca nedosledno primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. To znači da zakon čija je svrha da spreči finansiranje terorizma – treba da se primeni protiv osoba za koje se sumnja da su povezane sa terorizmom ili teroriste. Problem je kada države na taj način počnu da definišu aktere civilnog društva. Primena zakona na takav način otvara pitanje kršenja prava predstavnika civilnog sektora i ostalih na koje se primenjuje. Postaju predmet istraga i javnih kontroverzi. I pristup njihovim bankarskim sredstvima može biti ograničen - zbog pokrenutih istraga”, rekla je novembra 2020. u intervjuu Glasu Amerike Fanula Niaolin, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma – koja se tim povodom zvaničnim putem obratila vlastima Srbije.
Nakon što joj je januara 2021. prispeo odgovor na egzaktna pitanja koja je poslala nadležnima u Srbiji – Glasu Amerike je rekla da su joj nejasni kriterijumi odabira nevladnih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Srbije.
U odgovoru na 25 stranica koje su joj tada dostavile vlasti Srbije – u šta je Glas Amerike imao uvid, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada - kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba.
Niaolin je, međutim, upozorila za Glas Amerike da bi takve tendencije upravo mogle ugroziti neprofitni sektor - na šta je, kako kaže, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci.
“Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite - u koji spada i međunarodna zaštita ljudskih prava”, navela je Niaolin u januarskom razgovoru za Glas Amerike i ukazala da i sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.
Željko Radovanović, čelnik Uprave za sprečavanje pranja novca, rekao oktobra 2020. na tribini održanoj povodom procesa koji je ta institucija pokrenula, da je sve učinjeno u skladu sa zakonima, međunarodnim preporukama i međunarodno preuzetim obavezama.
"Cilj provere nije bila operativna obrada, već da je reč o proceni rizika u pripremi strateške analize, kao i da je utvrđeno da je rizik čak i manji od nekih ranijih procena", poručio je Radovanović.
Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije skoro godinu i po od najave početka provere finansija grupe nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca, nije se oglašavala o mogućim zaključcima tog procesa – niti je pokazala da je voljna da o tome odgovara na novinarske upite.
