Američki Stejt department je u godišnjem izveštaju o verskim slobodama za 2023. notirao da su pojedini zvaničnici Vlade Srbije koristili izraze za koje se smatra da uvredljivo opisuju etničke Albance, od kojih je većina islamske vere.
“Krajem januara nepoznata osoba ispisala je kukasti krst i precrtanu Davidovu zvezdu na autobuskoj stanici i još nekoliko mesta u Somboru. U istom periodu identični simboli ispisani su i na ulazu u sefardsko jevrejsko groblje u Beogradu”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
Zabeleženo je i da su pojedini mediji i nevladine organizacije kritikovale povorku koja je nosila posmrtne ostatke preminulog vladike Srpske pravoslavne crkve (SPC) Nikolaja Velimirovića, koji je označen kao antisemita i simpatizer Hitlera.
“Nacionalističke grupe koristile su društvene mreže za širenje antimigrantskih i antimuslimanskih poruka. Brojne manje i netradicionalne verske grupe prijavile su postojanje izvesne pristrasnost i diskriminaciju svojih članova”, precizirano je u dokumentu.
Takođe, navedeno je i da je čelnica državnog Regulatornog tela za elektronske medije Srbije Olivera Zekić, na nalogu Telegram kanala, objavila fotografiju u nacističkoj uniformi.
“Rekla je da je to učinila da bi izazvala reakcije. Prema analizi Radija Slobodna Evropa, Zekić je koristila fotografiju Rajnharda Hajdriha, jednog od glavnih arhitekata Holokausta”, navedeno je u dokumentu.
Stejt department u toj publikaciji primećuje da Ustav Srbije garantuje slobodu veroispovesti, uključujući i pravo na promenu vere. Precizirano je da najviši pravni akt zabranjuje uspostavljanje dominantne veroispovesti na nivou države.
“Lideri dve muslimanske verske zajednice u zemlji nastavili su da tvrde da zbog spora nisu u mogućnosti da u kontaktima sa nadležnima predstavljaju čitavu populaciju islamske vere – što je izazivalo poteškoće pri izboru učitelja veronauke u državnim školama“, navedeno je u izveštaju.
Ukazano je i da je Savez jevrejskih opština je 2022. izabrao Aleksandra Albaharija za predsednika. Međutim, Ministarstvo pravde, nije moglo da registruje Albaharija kao pravnog zastupnika te organizacije zbog pravnog slučaja u vezi sa izborom Igora Ginzberga za čelnika te organizacije 2018.
“Preživelima Holokausta nisu plaćeni novčani iznosi, predviđeni zakonom, zbog spora u vezi sa rukovodstvom te organizacije", ukazano je u izveštaju.
Navedeno je i da su vlasti Srbije obezbedile znatnu sumu novca Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) za obnovu Hrama Svetog Save, što je predstavnike pojedinih verskih grupa navelo na zaključke da SPC ima privilegovan tretman.
“Vlasti su nastavile verskim grupama da vraćaju imovinu za koju nije bilo zakonitih naslednika, vlasništva zaplenjena tokom Holokausta, ali i 1945 godine ili kasnije. Nastavljena je izgradnja Memorijalnog centra Holokausta na Starom sajmištu, mestu nemačkog koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u Beogradu”, navedeno je u izveštaju.
Ukazano je i da su službenici američke ambasade u kontaktu su sa ministarstvima i kancelarijama Vlade Srbije – zalažući se za verske slobode i toleranciju, nastavak nastavak međuverskog dijaloga i zaštitu verskih objekata širom zemlje.
“Ambasada je nastavila sa podsticanjem tačnog prezentovanja istorije u planiranom Memorijalnom centru Holokausta u Beogradu i istakla važnost nastavka restitucije jevrejske imovine bez naslednika i vlasništva iz vremena Holokausta. Takođe, zvaničnici ambasade sastajali su se sa predstavnicima verskih grupa, uključujući SPC, Rimokatoličku crkvu, protestantske grupe, muslimanske i jevrejske zajednice”, navedeno je između ostalog u delu izveštaja Stejt departmenta o verskim slobodama koji se odnosi na Srbiju.
Nezadovoljstvo Islamske zajednice
Kada je reč o Crnoj Gori, u dokumentu se ukazuje da je Islamska zajednica u toj zemlji ukazivala na brojne slučajeve antimuslimanske retorike - što je obuhvatalo i skandiranje na javnim događajima i školskim svečanostima kojim su se slavili ratni zločinici.
„Uključujući Ratka Mladića, osuđenog za zločine protiv čovečnosti i genocid nad muslimanima. Islamska zajednica optužila je crnogorsko Ministarstvo prosvete da nije reagovalo na te incidente“, navedeno je u izveštaju.
Takođe, ukazani je da je Islamska zajednica upozorila da je napad na dvojicu bosanskohercegovačkih sportista, aprila 2023, bio verski motivisan.
„Drugi izvori su preneli da je svađa izazvana saobraćajnom nesrećom u kojoj su učestvovali sportisti. Predstavnici IZ rekli su da su četvorica maloletnih napadača pretukli dvojicu bosanskih igrača. Jednom od njih naneli su teške, a drugom lakše povrede. Posle napada, oštećeni su podneli krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda“, navedeno je u tekstu dokumenta.
Osim toga, Stejt department navodi i da je Islamska zajednica kritikovala je tadašnjeg premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića, iznoseći navode o nejednakosti u vladinom finansiranju verskih zajednica, pri čemu IZ prima znatno manje od Srpske pravoslavne crkve (SPC), kaže se u izveštaju.
Inače, u dokumentu je notirano da crnogorski Ustav predviđa slobodu veroispovesti i pravo na promenu vere.
„Precizira da ne postoji državna vera i propisuje ravnopravnost i slobodu svih verskih zajednica. Zakon zabranjuje versku diskriminaciju i govor mržnje i predviđa da verske grupe mogu steći pravni status bez registracije“, navodi se u izveštaju.
Ukazano je i da je u oktobru 2023, uoči nacionalnog popisa stanovništva u zemlji, patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije u obraćanju u podgoričkom hramu Hristovog Vaskrsenja, pozvao vernike da na popisu identifikuju svoju etničku pripadnost kao srpsku.
„Porfirijev poziv izazvao je reakciju medija i kritike opozicionih stranaka, a posmatrači su to opisivali kao mešanje SPC u unutrašnju politiku i produženje mešanja srpske vlade koje je imalo za cilj da ometa integritet planiranog popisa“, navedeno je u tekstu.
Osim toga, navodi se i da je SPC je saopštila da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore odobrilo vize za sveštenstvo koje je tek pristiglo u zemlju, ali se nije bavilo slučajevima sveštenstva kojima su prethodne vlasti uskratile boravišnu dozvolu.
U dokumentu se navode i tvrdnje pojedinih članova Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) da Vlada i pravosuđe nisu zaštitili njihova prava posle raskola koji se dogodio u redovima te verske zajednice.
„Ministarstvo pravde odbilo je zahtev Borisa Bojovića, zamenika mitropolita MPC Mihaila, da ga upiše kao mitropolita u državni registar verskih zajednica - čime bi ga zamenio. Bojović je u septembru predvodio javni skup tokom kog je Mihailo smenjen, postavivši sebe za mitropolita. Sa druge strane, Mihailo je osudio taj potez, označivši ga pravno nevažećim, rekavši da ostaje na čelu CPC“, navodi se u dokumentu.
Takođe, Crnogorska pravoslavna crkva iznela je tvrdnje da vlasti nisu preduzele ništa kako bi se rešio imovinski spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom u vezi verskim objektima.
U izveštaju je navedeno i da su se ambasadorka Sjedinjenih Država i drugi zvaničnici sastajali sa predstanicima Vlade zaduženim za verska pitanja, kao i lokalnim zvaničnicima.
"Angažman je obuhvatio diskusiju o odnosima između vlade i verskih grupa, vladinoj primeni izmenjenog zakona o verskim slobodama i opštem tretmanu verskih grupa prema njemu, porastu društvenih i verskih tenzija, i zalaganje za versku toleranciju i restituciju imovine verskim grupama", navedeno je između ostalog u odeljku za Crnu Goru izveštaja o verskim slobodama Stejt departmenta.
Taj dokument američki Sekretrijat za spoljne poslove podnosi u skladu sa Zakonom o međunarodnim verskkim slobodama iz 1998. godine.
