Amerika treba da shvati da je snažna Evropa u njenom interesu, a ne samo da se pita koliko novca troši na jačanje transatlantskih odnosa, ocenili su učesnci tribine koju je organizovao Nemački Maršalov fond u Vašingtonu. 70 godina nakon Maršalovog plana, u SAD se govori o ukidanju strane pomoći, dok se Evropska unija suočava sa unutrašnjim problemima – pre svega, da ostane Unija.
150 milijardi dolara – toliko je iznosila američka pomoć razorenoj Evropi pre 70 godina. To je oko 12% današnjeg federalnog budžeta. Amerika je i danas jedan od najvećih svetskih donatora, ali je predsednik Tramp najavio da će se iznosi strane pomoći smanjiti. Ne bi trebalo, uverena je demokratska senatorka Džin Šahin.
„Jedno od pitanja koje mi građani često postavljaju je zašto trošimo toliko novca na druge zemlje? Maršalov plan je dobar primer da im to objasnim, jer su iz njega proizašle sadašnje ekonomske, bezbednosne veze Amerike sa Evropom, kao i NATO. Ako pogledate ko su i danas naši najbliži saveznici, između ostalih, to su Nemačka i Japan, kojima smo tada pomogli.“
U to veruju i u Nemačkom Maršalovom fondu.
"SAD su snažnije ako imaju snažnu vezu sa Evropom. I nadam se da će ova administracija shvatiti tu poruku i da će Amerika i Evropa nastaviti da sarađuju, ne samo zbog zajedničkih interesa, već i međunarodnog poretka koji smo se toliko trudili da izgradimo.", kaže predsednica Nemačkog Maršalovog fonda Karen Donfrid.
Ipak, čini se da za Donalda Trampa transatlantski odnosi, kao i američka pomoć Evropi nisu prioritet. Konstatno poručuje da mu je na prvom mestu Amerika, a zajedničke projekte sa Evropom neretko je kritikovao. Zato, kaže ambasador EU u Vašingtonu, Dejvid O Saliven Unija ne očekuje odnose kao sa prethodnom administracijom – ali veruje da će i dalje biti dobri.
„On kaže ’Amerika na prvom mestu’, ne kaže ’Amerika sama’. U početku je kritikovao i NATO i EU, ali je kasnije prepoznao njihov značaj. Potpredsednik Pens je posetio evropske institucije, a i predsednik Tramp dolazi na samit NATO-a u Briselu. Mislim da je sigurna i uspešna Evropa i u američkom interesu i mislim da predsednik Tramp to shvata."
A EU, sudeći po ishodu francuskih predsedničkih izbora, ‘ dalje ide ka tome da ostane Unija. Poraz evroskeptika, uz izuzetak Bregzita, za evropskog ambasadora u Americi nije iznenađenje.
“Ako pogledate izbore u Francuskoj, to je nastavak procesa koji je počeo na predsedničkim izborima u Austriji, kada je kandidata ekstremne desnice pobedio proevropski kandidat, onda je Vilders poražen u Holandiji, a i na nedavnim izborima u Bugarskoj je poražena proruska partija”, podseća O Saliven.
Još jedni izbori smatraju se ključnim za opstanak Evrope u ovom obliku: parlamentarni izbori u Nemačkoj u septembru. Član partije Martina Šulca – protivnika Angele Merkel uveren je da će, bez obzira na ishod tih izbora Evropa ostati ujedinjena.
„Nas jedan akspekt jako razlikuje od Francuske: bilo da Angela Merkel ostane, ili da Martin Šulc postane kancelar, politika prema transatlantskim odnosima ili EU se neće promeniti, jer o tim pitanjima postoji snažan bazični konsenzus među najvećim partijama. Mi se borimo oko unutrašnjepolitičkih pitanja“, ocenjuje nemački parlamentarac i član SDP-a Nil Ans.
A jedno od pitanja danas je kome sve Amerika treba da uputi pomoć. Pre 70 godina, žarište je bila Evropa. Danas, ocenjuju učesnici tribine, izazovi su mnogo veći: od Sirije, preko severa Afrike do Ukrajine.