Japan ove nedelje obeležava 78 godina od pada američke atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, kada su stradale stotine hiljada civila, nakon čega je okončan Drugi svetski rat. Posle poraza, japanskim posleratnim ustavom smanjen je broj pripadnika oružanih snaga i odbačen rat kao pravo naroda.
Rastuće pretnje od susedne Kine i Severne Koreje su ipak učinile da se ovaj kurs radikalno promeni, pa Japan sada nastoji da značajno unapredi svoje odbrambene snage.
Atomske bombe
Američke vazduhoplovne snge bacile su prvu bombu 6. avgusta ujutru 1945. na Hirošimu. Tri dana kasnije, druga bomba bačena je na Nagasaki. Japanski car Hirohito objavio je poraz svoje zemlje 15. avgusta.
Suiči Kido je imao pet godina kada je bomba bačena na njegov rodni grad Nagasaki, 9. avgusta. Živeo je dva kilometra od epicentra eksplozije.
"Tog jutra, nekoliko žena je došlo kod nas kući da prave obroke od nudli. Onda se čuo zvuk aviona. Jedna od žena rekla je da je to čudno, jer je zvuk bio preglasan. Rekla je da je avion sigurno američki", naveo je za Glas Amerike Suiči, koji sada ima 83 godine.
"Kada sam pogledao u tom pravcu, video sam bljesak, a onda čuo eksploziju, koja me je odbacila 20 metara unazad i onesvestio sam se. Moja mama je imala opekotine po licu i grudima. Pola lica mi je bilo u opekotinama".
Oko 215.000 ljudi je poginulo odmah nakon bombi u Hirošimi i Nagasakiju. Bolesti od zračenja i kanceri koje su posledica nuklearne eksplozije uzele su još desetine hiljada života mesecima i godinama posle.
Godišnjica
Suiči Kido je iz svog grada Gifu doputovao je u Hirošimu 6. avgusta na obeležavanje godišnjice, zajedno sa još nekoliko preživelih, koji se u Japanu nazivaju "hibakuša". Kido je veći deo života proveo u kampanjama za mir i nuklearno razoružanje. Boji se da svet nije tome posvetio dovoljno pažnje.
"Svaki čovek na svetu je sada u opasnosti da postane hibakuša. Sa invazijom Vladimira Putina na Ukrajinu, ta opasnost je sada veća nego ikada. Mogućnost upotrebe nuklearnog oružja je jako velika", navodi Kido.
Ovo osećanje deli i gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui, koji se obratio delegatima u Parku mira koji se nalazi blizu mesta gde je pala bomba.
"Budući da je realnost da sada neki prete nuklearnim oružjem, vođe širom sveta treba da se suoče sa tim da je propala teorija odvraćanja od nuklearnog oružja, te da pod hitno preduzmu odlučne korake da nas zaštite od takvih opasnosti", naveo je Macui.
Japanska vojska
Nakon poraza Japana 1945. hodine, japanske oružane snage su se redukovale na odbrambene. Posleratni ustav i dalje odbacuje rat kao pravo. Pozivi na razoružanje nailaze na izazove zbog povećanih tenzija i militarizacije u Indo-pacifičkom regionu.
Severna Koreja je lansirala desetine raketa u Japansko more poslednjih nekoliko meseci. Kineske vojne akcije oko Tajvana i Južnokineskog mora se vide kao direktna pretnja Japanu, naveo je Tecuo Kotani sa japanskog Instituta međunarodnih odnosa u Tokiju. Kina smatra Tajvan, koji ima svoju samoupravu, svojom teritorijom.
"Postoji velika razlika između Japana i Kine kada su u pitanju odbambene mogućnosti. Japansko političko vođstvo sada to vidi i mora da smanji tu razliku, a japanska javnost ih u tome podržava, jer Japanci vide šta se desilo sa Ukrajinom", rekao je Kotani za Glas Amerike.
Vojni troškovi
Pokojni bivši premijer Japana Šinzo Abe je 2014. predložio povećanje budžeta za odbranu kao i labavije tumačenje Ustava. Takve promene postale su hitnije poslednjih meseci. U javnom dokumentu objavljenom prošlog decembra, Japan je objavio planove da udvostruči budžet za odbranu do 2027. i da poveća potencijal za napade na inostrane baze, što je decenijama bila crvena linija.
Mišljenje građana o nuklearnom oružju se takođe menja, navodi Kotani.
"Budući da je Japan jedina žrtva atomske bombe, postoji konsenzus u javnosti da Japan pre treba da zahteva nuklearno razoružanje, nego da bude u trci za naoružanje. Ipak, imajući u vidu da su japanski susedi Severna Koreja, Rusija i Kina, koji svi povećavaju nuklerni arsenal i potencijal, japanska javnost shvata da mi možemo samo da se oslanjamo na američku nuklearnu zaštitu", naveo je on za Glas Amerike.
"Hibukiše" i njihove nade
Suiči Kido, kao i mnoge "hibakuše", koji je preživeo atomsku bombu, boji se da čovečanstvo nezaustavljivo ide ka globalnom konfliktu.
"Zabrinut sam. Najvažnije je shvatiti sledeće: neslaganje dveju država u svetu nije nešto što se može rešiti silom", kaže Kido.
Japan ulazi u novu eru: napuštanje posleratne averzije i stvaranje moćne vojske. Za to vreme, svake godine, sve je manje onih koji su preživeli atomsku bombu. Njihova poslednja nada je da lekcije iz Hirošime i Nagasakija neće biti zaboravljene.
