Posle 50 godina u arhivama Nešnal Džiografika, 100 časova video materijala revolucionarnih zapažanja šimpanzi u afričkim šumama Tanzanije istraživača Džejn Gudal pretočeni su u dokumentarni film.
Radnja dokumentarnog filma nazvanog “Džejn” započinje 1960. godine kada je Džejn Gudal imala 26 godina. Kroz intervjue sa njom i snimke Nešnal Džiografika, film prati misiju tada mlade žene bez univerzitetske diplome u udaljenim krajevima Tanzanije. Njeni nekonvencionalni metodi posmatranja šimpanzi predstavljali su izazov za naučnu zajednicu i tadašnje ubeđenje o tome šta znači biti čovek.
“Ovaj dokumentarac mi više od bilo kog filma do sada vraća taj osećaj koji sam imala prilikom boravka u šumi i doživljavam ga veoma emotivno”, kaže Gudalova i dodaje da je muzika koju je Filip Glas komponovao za film učinila za nju čitav doživljaj filma magičnim.
Za Glasa, jedan momenat u filmu ostavio je na njega snažan utisak.
“To su ti intimni trenuci koje je ona imala sa njima kada primetite da ih tretira poput dece. Ona im češlja kosu i priča sa njima, a šimpanze je potpuno prihvataju”
Zbog tog prihvatanja Gudalova je ispisivala novinske naslove u kojima bi šimpanze opisivala kao inteligentne, društvene životinje koje koriste alat u prikupljanju hrane, nešto za šta je do tada naučna zajednica verovala da je moguće samo među ljudskim bićima.
“Sve je na kraju ispalo savršeno. Da li su greške napravljene? Naravno, ali se zato na greškama uči i stoga ne bih ništa menjala”
Gudalova se priseća njenog jedinstvenog odnosa sa šimpanzama.
“Nisu baš kao porodica ili prijatelji, ali osećam da sam deo njihovog života. Oni me prihvataju i dozvoljavaju mi da ih posmatram. U vreme snimanja filma imali smo veoma blisku i dirljivu vezu, što nije više slučaj.”
Dokumentarac sadrži snimke filmskog autora Nešnal Džiografika, Huga van lavika, prvog muža Džejn Gudal.
“Pregledanje 100 časova video materijala za mene je bilo poput sna. Huga smatram jednim od najvećih kinematografa u istoriji filma”, kaže reditelj dokumentarca Bret Morgan.
Holivudska glumica, Džejmi Li Kertis, opisuje svoje strahopoštovanje prema Džejn Gudal.
“Ona je na taj svoj put na kom je radila ono što voli povela i nas i to je između ostalog jedna od poruka filma. Budite beskompromisni u tome što radite, svojim htenjima i stavu koji imate prema onome što zastupate”.
Sve do današnjeg dana, Gudal nastavlja sa putovanjima i priča o potrebi da se zaštiti prirodni svet u kojem živimo.