Obeležavanje 50-e godišnjice ubistva predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija, 22. novembra, bilo je i prilika za razmišljanje o njegovom nasledju, uključujući i njegovu ulogu u spoljnoj politici Sjedinjenih Država. Svet je bio veoma različit od današnjeg kada je Kenedi stupio na položaj 1961. godine. Sjedinjene Države i Sovjetski Savez bili su glavni akteri u Hladnom ratu čija poprišta su pored ostalih bili Berlin, Kuba i Vijetnam. Kenedi je bio rešen da se odlučno suprotstavi komunizmu, ali je, kako u svom prilogu ističe novinar Glasa Amerike Džim Maloun, rani neuspeh na Kubi značio i problematičan početak za njegovu administraciju.
Text: Od samog početka svog mandata predsednik Kenedi je jasno stavio do znanja da neće ustuknuti u suočavanju sa hladnoratovskom agresijom Sovjetskog Saveza.
„Sve zemlje, bez obzira da li nam žele dobro ili zlo, treba da znaju da ćemo platiti svaku cenu, podneti svaki teret i suočiti se sa svakom teškoćom, da ćemo podržati svakog prijatelja, da ćemo se suprotstaviti svakom neprijatelju, da bismo osigurali opstanak i uspeh slobode.“
Administracija je napravila početnu grešku podrškom planu CIA-e za invaziju na Kubu, u Zalivu svinja, od strane anti-Kastrovih izbeglica. Istoričar Robert Dalek kaže da je ta loše aplanirana invazija predstavljala debakl iz kojeg je Kenedi izvukao vrednu pouku.
„To je bio potpuni promašaj, do te mere da se Kenedi kasnije pitao – 'kako sam mogao da budem tako glup?' On je bio duboko pogodjen i povredjen tom epizodom i to je kod njega stvorilo ogromno nepoverenje prema vojsci.“
Taj rani neuspeh na Kubi, uz njegovu mladost i neiskustvo, značio je da je tokom svog prvog puta u Evropu Kenedi morao da zadobije respekt svetskih lidera, kako saveznika tako i protivnika.
„Sama činjenica da ste mogli da vidite Kenedija pored de Gola, koji se prema njemu odnosio kao prema ravnopravnom partneru, bila je ogroman podsticaj za njegov medjunarodni prestiž. Medjutim, posle toga otišao je u Beč da se sastane sa sovjetskim liderom Nikitom Hruščovom. Hruščov je, medjutim, bio nemilosrdan prema Kenediju kao mladom čoveku koji ne zna šta radi. Tu je bilo i pitanje Berlina... Medjutim, ukoliko je postojala jedna stvar koju je Kenedi želeo da postigne tokom svog mandata – to je bila želja da izbegne nuklearni konflikt.“
Ključni spoljnopolitički test za Kenedija došao je u oktobru 1962. kada su američki špijunski avioni otkrili sovjetske vojne aktivnosti na Kubi.
„Tokom prošle nedelje pribavili smo neoborive dokaze da je na Kubi u toku izgradnja niza ofanzivnih raketnih baza.“
Kenedi je naredio pomorsku blokadu Kube kako bi sprečio dostavljanje sovjetskih raketa.13-dnevna kubanska raketna kriza dovela je svet na ivicu nuklearnog rata. Medjutim, Kenedijeva diplomatija sporednim kanalima, kombinovana sa pretnjom vojnom akcijom, na kraju je dovela do rešenja krize kada je Sovjetski Savez popustio.
Kubanska kriza uverila je Kenedija da treba da pronadje način za ublažavanje hladnoratvoskih tenzija. Nekoliko meseci pre njegove smrti došlo je do jednog od ključnih pomaka u vidu Sporazuma o delimičnoj zabrani nuklearnih proba sa Sovjetskim Savezom, koji je utro put ka budućim sporazumima o kontroli naoružanja sa Moskvom.
Tokom svojih poslednjih meseci Kenedi je takodje slao kontradiktorne signale o opravdanosti kontinuiranog američkog vojnog prisustva u Vijetnamu,
„Mislim da Kenedi ne bi nikad učinio ono što je uradio Lindon Džonson. Mislim da nikada ne bi uputio ograman broj vojnika u Vijetnam kao Džonson. Da li bi povukao trupe iz Vijetnama? - Ne znam. Jednostavno, mislim da ne bi odobrio eskalaciju tog rata na način na koji to učinio Džonson.“
Mandat Džona Kenedija bio je kratak, ali način na koji je rešio kubansku krizu i nastojanja ka unapredjenju mira u svetu ostaju trajni elementi njegovog predsedničkog nasledja.
Text: Od samog početka svog mandata predsednik Kenedi je jasno stavio do znanja da neće ustuknuti u suočavanju sa hladnoratovskom agresijom Sovjetskog Saveza.
„Sve zemlje, bez obzira da li nam žele dobro ili zlo, treba da znaju da ćemo platiti svaku cenu, podneti svaki teret i suočiti se sa svakom teškoćom, da ćemo podržati svakog prijatelja, da ćemo se suprotstaviti svakom neprijatelju, da bismo osigurali opstanak i uspeh slobode.“
Administracija je napravila početnu grešku podrškom planu CIA-e za invaziju na Kubu, u Zalivu svinja, od strane anti-Kastrovih izbeglica. Istoričar Robert Dalek kaže da je ta loše aplanirana invazija predstavljala debakl iz kojeg je Kenedi izvukao vrednu pouku.
„To je bio potpuni promašaj, do te mere da se Kenedi kasnije pitao – 'kako sam mogao da budem tako glup?' On je bio duboko pogodjen i povredjen tom epizodom i to je kod njega stvorilo ogromno nepoverenje prema vojsci.“
Taj rani neuspeh na Kubi, uz njegovu mladost i neiskustvo, značio je da je tokom svog prvog puta u Evropu Kenedi morao da zadobije respekt svetskih lidera, kako saveznika tako i protivnika.
„Sama činjenica da ste mogli da vidite Kenedija pored de Gola, koji se prema njemu odnosio kao prema ravnopravnom partneru, bila je ogroman podsticaj za njegov medjunarodni prestiž. Medjutim, posle toga otišao je u Beč da se sastane sa sovjetskim liderom Nikitom Hruščovom. Hruščov je, medjutim, bio nemilosrdan prema Kenediju kao mladom čoveku koji ne zna šta radi. Tu je bilo i pitanje Berlina... Medjutim, ukoliko je postojala jedna stvar koju je Kenedi želeo da postigne tokom svog mandata – to je bila želja da izbegne nuklearni konflikt.“
Ključni spoljnopolitički test za Kenedija došao je u oktobru 1962. kada su američki špijunski avioni otkrili sovjetske vojne aktivnosti na Kubi.
„Tokom prošle nedelje pribavili smo neoborive dokaze da je na Kubi u toku izgradnja niza ofanzivnih raketnih baza.“
Kenedi je naredio pomorsku blokadu Kube kako bi sprečio dostavljanje sovjetskih raketa.13-dnevna kubanska raketna kriza dovela je svet na ivicu nuklearnog rata. Medjutim, Kenedijeva diplomatija sporednim kanalima, kombinovana sa pretnjom vojnom akcijom, na kraju je dovela do rešenja krize kada je Sovjetski Savez popustio.
Kubanska kriza uverila je Kenedija da treba da pronadje način za ublažavanje hladnoratvoskih tenzija. Nekoliko meseci pre njegove smrti došlo je do jednog od ključnih pomaka u vidu Sporazuma o delimičnoj zabrani nuklearnih proba sa Sovjetskim Savezom, koji je utro put ka budućim sporazumima o kontroli naoružanja sa Moskvom.
Tokom svojih poslednjih meseci Kenedi je takodje slao kontradiktorne signale o opravdanosti kontinuiranog američkog vojnog prisustva u Vijetnamu,
„Mislim da Kenedi ne bi nikad učinio ono što je uradio Lindon Džonson. Mislim da nikada ne bi uputio ograman broj vojnika u Vijetnam kao Džonson. Da li bi povukao trupe iz Vijetnama? - Ne znam. Jednostavno, mislim da ne bi odobrio eskalaciju tog rata na način na koji to učinio Džonson.“
Mandat Džona Kenedija bio je kratak, ali način na koji je rešio kubansku krizu i nastojanja ka unapredjenju mira u svetu ostaju trajni elementi njegovog predsedničkog nasledja.