Denver u Koloradu je jedan od gradova koji se najbrže razvijaju u SAD i ujedno jedan sa najvećim brojem beskućnika. Više od 5,800 njih je prebrojano po skloništima ili na ulici tokom zvaničnog popisa koji je sproveden tokom jedne noći u januaru 2014. Jedan kafić koji zapošljava i obučava mlade beskućnike pruža im priliku za novi početak. Jedan od tih radnika je razgovarao sa novinarkom Glasa Amerike, Polom Vargas, o tome kako mu kafić “Purple Door” (“Ljubičasta vrata”) pomaže da se sa ulica preseli u sopstveni dom.
Kevin Pirson proveo je četvrtinu svog života kao beskućnik. Danas radi u espreso- baru i u procesu je dobijanja sopstvenog stana.
“Danas je teško naći posao čak i ako imate kuću, a ako nemate kuću, nalazak posla je još znatno otežan.”
Misija kafića Purple Door je šira od služenja dobre kafe. Vlasnici žele da promenu živote svojih radnika i u protekle dve godine ta neprofitna organizacija je angažovala osmoro mladih ljudi sa ulica. Oni saradjuju sa skloništima kao što je Urban Peak – u kome živi Kevin i traže da im preporuče osobe koje mogu da zaposle.
Kim Iston koja vodi sklonište Urban Peak, kaže da je to partnerstvo od vitalnog značaja za ovu zajednicu.
“Kada neko živki u stanju hroničnog stresa i trauma tako dugo kao ovi mladi ljudi, koji se svakodnevno bore za opstanak, ta osoba nema prilike niti primere pred sobom da nauči kako se rešavaju konflikti, kako se raspolaže novcem, kako se kuvaju obroci, kako se plaća kirija na vreme, pa čak ni priliku da nauči zbog čega je to važno.”
Ko-osnivačica kafića “Purple Door”, Medison Čendler i njen partner, sastaju se sa svakim radnikom jednom nedeljno. Razgovaraju o 52 teme, u rasponu od mentalnog zdravlja, finansija, higijene do usluga koje pružaju mušterijama, a time ih uče novom načinu života i pružaju im sredstva koja njihovim zaposlenima pomažu da prevazidju svoju prošlost.
Neki od njih su uspeli.
“Prvi mladić koji je završio naš program radi u skladištu auto-delova od kada je otišao od nas, znači već više od godinu dana”, ističe Medison Čendler.
Kevin ceni što je dobio priliku da nauči nove veštine, i kaže da mu je program pružio nešto što nikada nije imao.
“Po svemu sudeći njihova je filozofija da ne pokušavaju da nas promene, žele da nam pomognu da se sami promenimo, i da imamo cilj koji je konkretan, dostižan.”
"Za nas je posebno inspirativno što vidimo kako neko počinje da veruje u samog sebe, veruje da može da obezbedi sebi život o kome je sanjao i veruje da je dostojan takvog života”, ističe Medison Čendler.
Što se tiče Kevina, koji ovog meseca puni 25 godina, život van ulice, u sopstvenoj kući, i činjenica da ima posao, su možda najbolji poklon koji može da sebi podari.