Šta je dovelo do nereda na Demokratskoj konvenciji 1968?
Demokratska nacionalna konvencija iz 1968. u Čikagu ističe se kao ključni trenutak u američkoj političkoj istoriji. Održana od 26. do 29. avgusta, postala je žarište protesta i nemira, kako unutar tako i van kongresne sale.
Glavni uzrok ovih previranja bila je sporna politika predsednika Lindona Džonsona u Vijetnamskom ratu, koja je duboko podelila Demokratsku stranku. Odluka predsednika Džonsona da se ne kandiduje za drugi mandat dodatno je podstakla previranja.
To je otvorilo vrata potpredsedniku Hjubertu Hamfriju, koji je bio nominovan uprkos tome što nije pobedio ni na jednim stranačkim izborima. Ova odluka naljutila je antiratne aktiviste koji su podržavali kandidate kao što su Judžin Makarti i Robert F. Kenedi, što je dovelo do širokih protesta.
Scene nemira koje su emitovane širom zemlje naglasile su unutrašnje podele stranke. Sukobi između antiratnih demonstranata i vlasti istakli su nepovezanost između establišmenta stranke i njenih radikalnijih elemenata.
Osam smernica komisije MekGavern-Frejzer komisije
Posledice konvencije iz 1968. navele su Demokratsku stranku da preispita svoj proces nominovanja. Kao odgovor, stranka je osnovala Komisiju za partijsku strukturu i izbor delegata, kojom su predsedavali senatori Mekgavern i Donald M. Frejzer.
Njihov cilj je bio da demokratizuju proces nominovanja i otklone nedostatke otkrivene tokom konvencije. Komisija je uvela 18 smernica koje imaju za cilj da obezbede pravičnost i inkluzivnost u izboru delegata. Ove smernice su nalagale da se svim demokratama pruži puna, značajna i pravovremena prilika da učestvuju u procesu.
Oni su nastojali da eliminišu barijere koje su sprečavale pristup ili razvodnjavale uticaj, obezbeđujući da delegati tačno odražavaju rezultate stranačkih izbora. Prihvatanjem ovih reformi, Demokratska stranka je imala za cilj da povrati poverenje javnosti i pokaže svoju posvećenost poštenoj i transparentnoj demokratskoj praksi.
Smernice su predstavljale značajan korak ka tome da proces nominovanja u stranci više odražava različite glasove u njenim redovima.
Kako se promenila Demokratska stranka?
Demokratska nacionalna konvencija iz 1968. dovela je do značajnih promena unutar stranke tako što je insistirala na unutrašnjim reformama čiji je cilj da obezbede pravičnost u izboru delegata.
Komisija za partijsku strukturu i izbor delegata utvrdila je 18 smernica kako bi osigurala da sve demokrate mogu da učestvuju u izboru delegata. Ove smernice su osmišljene da smanje prepreke koje su ranije ograničavale uticaj demokrata.
One su dali državama fleksibilnost u načinu na koji su sprovodile svoje procedure i pomogle da se poveća demokratski angažman i ponovo izgradi poverenje u konvenciju u vreme široko rasprostranjenog nezadovoljstva političkim sistemom.
Danas ove reforme nastavljaju da utiču na način na koji Demokratska stranka vodi svoje unutrašnje procese - naglašavajući veću transparentnost i dalju inkluzivnost u načinu izbora delegata.
