Trodnevni samit o rešavanju svetske izbegličke krize počeo je u ponedeljak u Ženevi, u Švajcarskoj. Hiljade delegata, uključujući i oko 100 ministara svetskih vlada, prisustvuju Globalnom izbegličkom forumu Ujedinjenih nacija, na kojem će se razmatrati načini za pomoć desetinama miliona ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove, mnogi zbog konflikta.
Izbeglička kriza u Evropi nije više prva vest, ali hiljade migranata i dalje stižu na njene granice u potrazi za boljim životom. Za mnoge, ovo je brutalna realnost. Na obodu Evropske unije, nalaze se zapušteni, privremeni kampovi i sve ih je više. Pokidani snovi o novom životu na Zapadu, dok Evropa ojačava svoje granice.
"Ljudi nisu životinje. U redu, vi ste videli, svet će videti. Ljudi se smrzavaju, nemaju gde da spavaju, nema hrane, veliki je problem", kaže Maludin, izbeglica iz Avganistana.
Ujedinjene nacije procenjuju da je 70,8 miliona ljudi širom sveta bilo primorano da napusti svoje domove, što je najveći broj izbeglica ikada. Ujedinjene nacije navode da većina zemalja, posebno onih bogatijih, ne rade dovoljno da bi pomogle. Globalni izbeglički forum u Ženevi, ima cilj da se bori protiv neslaganja, kaže Džilijen Trigs, pomoćnica visokog komesara za zaštitu pri UNHCR-u.
“Glavna ideja je da se podele teret i odgovornost u vezi sa tim ogromnim i do sada najvećim brojem ljudi, koji se premeštaju na globalnom nivou”, dodaje ona.
Bilo je sličnih poziva u prošlosti. Tragedije kao što je utapanje trogodišnjeg sirijskog izbeglice Alana Kurdija 2015. izazvale su globalne zahteve za akcijom, ali bez mnogo rezultata.
Turska je primila više od tri i po miliona izbeglica, većinom onih koje su pobegle od rata u Siriji. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je među delegatima u Ženevi. Turska je više puta kritikovala evropsku politiku o izbeglicama. Prema sporazumu iz 2016, Ankara je počela da sprečava migrante da pređu u Grčku, u zamenu za 6,7 milijardi dolara pomoći.
Desetine hiljada migranata nalazi se zaglavljeno u kampovima na grčkim ostrvima. Ali izbeglička kriza proteže se daleko iza granica Evrope. Više od 750 hiljada Rohindža izbeglica živi u kampovima u Bangladešu, pošto su pobegli od ofanzive vojske Mjanmara.
Podsaharska Afrika primila je više od četvrtine ukupne svetske izbegličke populacije. Konflikti u Centralnoafričkoj Republici, Nigeriji, Južnom Sudanu, Burundiju i Jemenu, doprineli su krizi, sa 18 miliona ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove.
A u Venecueli, politička kriza pretvorila se u humanitarnu katastrofu, sa četiri miliona ljudi, koji su napustili zemlju.
Agencija UN za izbeglice, UNHCR, saopštila je da joj nedostaje 3,5 milijarde dolara, ili 43 odsto sredstava u budžetu i izrazila nadu da će samit u Ženevi biti prekretnica. Džilijan Trigs kaže:
“Imamo optimistične pokazatelje u ovom trenutku, da ćemo dobiti značajna finansijska obećanja, od vlada i kroz banke. Ali takođe sarađujemo sa civilnim društvom i poslovnom zajednicom”.
To zvuči ohrabrujuće, imajući u vidu ramere krize i brojne razloge koji su toliko veliki broj ljudi proterali iz njihovih domova.
