Kako se proveravaju glasovi birača koji glasaju poštom?
Bilo da neka američka država zahteva od birača da traže poseban glasački listić ako glasaju iz nekog drugog mesta, ili učestvuju u univerzalnom glasanju poštom zato što ne mogu ili ne žele da dođu do birališta na izborni dan - svi glasovi koji se pošalju poštom, ili ostave u posebnim glasačkim sandučićima, se proveravaju da bi se potvrdilo da su legitimni.
Izborni zvaničnici vode evidenciju o svakom glasačkom listiću koji su poslali poštom, kako birači ne bi mogli da zatraže više od jednog listića. Ti glasovi se takođe zavode u registar kada se vrate, upoređuju sa podacima iz registra birača, a u nekim slučajevima i sa potpisima birača koji stoje u arhivi, kako bi bili sigurni da je osoba kojoj je upućen glasački list - zaista osoba koja je na kraju glasala.
Pa ipak, glasovi poštom su jedna od najčešćih meta pogrešnih informacija u vezi sa glasanjem, uprkos tome što su izborne prevare retke.
Različite države imaju različite protokole provere glasova. Sve države traže potpis birača, dok neke države imaju dodatne mere predostrožnosti, kao što su dvostranački timovi koji porede potpise sa onima iz arhive, ili traže da potpisi imaju potvrdu od notara ili da su listići potpisani u prisustvu svedoka.
U Arkanzasu, morate da vratite dokaz o registaciji birača ili kopiju lične karte zajedno sa glasačkim listićem. U državama među kojima su Džordžija, Minesota i Ohajo, morate da dostavite broj svoje vozačke dozvole ili broj drugog ličnog dokumenta, koji se poredi sa podacima iz registra birača, pre nego što vaš glas bude uključen u rezultat.
U državama koje zahtevaju od birača da se prijave za glasačke listiće da bi glasali iz drugih mesta, prijava obično uključuje nekoliko informacija za identifikaciju kako bi nadležni proverili da ste zaista osoba za koju se predstavljate. U nekim slučajevima, to uključuje kopiju lične karte.
U skoro svakoj državi, glasovi poštom mogu da se prate na internetu putem jedinstvenog bar-koda na koverti, što biračima omogućava da prate kretanje svog glasačkog listića do momenta dok nije otvoren i njihov glas registrovan.
Mere bezbednosti i sortiranja glasačkih listića na izbornim mestima pomažu da se otkriju eventualni falsifikati, iako izborni zvaničnici kažu da lažni glasački listići nisu problem na američkim izborima. Tokom istrage o navodima o falsifikovanim listićima u Džordžiji, na izborima 2020. nisu pronađeni nikakvi dokazi koji bi potkrepili te tvrdnje.
Dobro zaštićene kutije, odnosno sandučići za glasove, postavljaju se na javnim mestima i prazni ih samo obučeno osoblje, kako bi se sprečilo da bilo ko otvori sanduče i manipuliše glasovima.
Kao i kod drugih oblika izborne prevare, oštre kazne za krađu glasova putem listića poslatih poštom takođe služe za odvraćanje od mogućih manipulacija. U zavisnosti od okolnosti, optužbe za izborne manipulacije mogu da dovedu do novčane, zatvorske, ili obe vrste kazne.
Uprkos rasprostranjenim tvrdnjama o izbornim prevarama pomoću glasanja poštom, u stvarnosti su takvi slučajevi izuzetno retki. Brenan Centar za pravdu je 2017. godine rizik od krađe glasova, na osnovu studija prethodnih izbora, procenio na između 0,00004% to 0,0009%.
Za to vreme, istraživanjem koje je u maju 2022. sprovela agencija Asošijeted pres u državama koje su dozvolile upotrebu sandučića za glasove na predsedničkim izborima 2020. nisu ustanovljeni nikakvi slučajevi prevara, vandalizma ili krađe koji su mogli da utiču na rezultate predsedničke trke.
