Najveći problemi, kada je riječ o ljudskim pravima u Srbiji, su nedostatak nezavisnosti u pravosuđu, korupcija, miješanje u privatnost, trgovina ljudima i nasilje protiv pripadnika LGBT zajednice, navodi se u godišnjem izvještaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava širom sveta.
Uz podsećanje da su 2016. godine održani vanredni parlamentarni izbori, a 2017. predsednički, u izveštaju se citiraju ocene da su izbori uglavnom bili slobodni, ali da su tokom obe predizborne kampanje favorizovani provladini kandidati.
Ocenjuje se i da je pravni okvir za odštetu žrtava kršenja ljudskih prava, počinjenih tokom 1990-tih - neadekvatan, a da tužioci za ratne zločine nisu postigli veliki napredak u tim slučajevima. Vlada Srbije preduzela je korake da krivično goni zvaničnike, i u policiji i drugdje u vladi, nakon što su zloupotrebe razotkrivene u javnosti, ističe se u izveštaju, ali i dodaje da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, ostali neprijavljeni i nekažnjeni.
Kada je reč o stanju ljudskih prava na Kosovu, izdvajaju se napadi na novinare, nasilje nad raseljenima, pripadnicima etničkih manjina i LGBT zajednice, rasprostranjena korupcija u vladi, te nedostatak nezavisnosti u pravosuđu.
Stejt department podseća da su izbori, održani u junu, ocenjeni kao fer i slobodni, a da je dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije nastavljen uz prekide, te da su se dvojica predsednika saglasila da primene sporazum iz 2015. godine o integraciji sudskog sistema severnog Kosova u nacionalne strukture.
Stejt department navodi i da je vlada preduzela korake da kazni zvaničnike odgovorne za zloupotrebe, ali da mnogi u opoziciji, civilnom društvu i medijima veruju da su visoki zvaničnici odgovorni za korupciju i da za to nisu kažnjeni.
U delu izveštaja o Crnoj Gori, navodi se da su među najznačajnijim problemima, kada je reč o ljudskim pravima, upotreba sile od strane policije i zatvorskih čuvara da dobiju priznanje krivice i informacije od zatvorenika, nedostatak sudske nezavisnosti, određena orgraničenja slobode medija, korupcija, između ostalog i u agencijama za sprovođenje zakona i sudovima, nasilje protiv pripadnika LGBT zajednice i izveštaji o prinudnom i dečjem radu.
Nekažnjivot je, kako navodi Državni sekretarijat, i dalje problem, s obzirom na to da vlada nije kaznila zvaničnike odgovorne za kršenje ljudskih prava. Podseća se i na ocene OEBS-a da su izbori, održani u oktobru 2016. godine, održani u atmosferi političke konkurencije, a da su se osnovne slobode uglavnom poštovale.
Takođe se navodi da je 14 osoba, među kojima i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, optuženi za pokušaj nasilnog zbacivanja vlade da bi proglasili izbornu pobedu DF-a i sprečili zemlju da se pridruži NATO-u.
Prema izvještaju Stejt departmenta, koji je predstavio vršilac dužnosti američkog državnog sekretara Džona Salivena ljudska prava najviše se krše u Siriji, Mjanmaru,Sjevernoj Koreji, Kini, Iranu, Turskoj i Rusiji.
„Ruska vlada nastavlja da guši različita mišljenja i civilno društvo, čak dok i vrši invaziju na svoje susjede i podriva suverenitet zapadnih država. Ponovo pozivamo Rusiju da okonča brutalnu okupaciju ukrajinskog poluostrva Krim, da zaustavi kršenja prava od strane proruskih snaga u regionu Donbas i da riješi pitanje nekažnjivosti za kršenje ljudskih prava u Čečeniji“, rekao je Saliven.
