Vlast i pojedini zvaničnici u Srbiji dočekali su pandemiju sa osmehom, raspoloženi za šoping i puni vere da nebeskom narodu najsmešniji virus u istoriji ne može ništa.
Tek kad je postalo ozbiljno vlasti su brže bolje krenule sa merama protiv pandemije - bez najjasnijeg plana, reagovalo se iz početka od danas do sutra, ponekad i sa kontradiktornim potezima koji su građane ostavljali zbunjene i uplašene.
Posle mesec dana, sve se glasnije govori o laganom izlasku iz krize, ali bi ovoga puta bilo za očekivati da je vlast naučila lekciju i da polako sprema plan i redosled poteza kojima će se građani i država generalno vraćati u normalan život:
"Ulazak je bio komplikovan jer je to bilo šokantno i brzo, i sistemi su trebalo prvo da se podignu pa onda da se organizuju, ali za izlazak nema opravdanja da kažemo da je šokantno. To je stvar koja može da se osmisli. I na neki način može da se kompenzuje to što je u stvari način informisanja i protok informisanja bio loše organizovan za sve ovo vreme... Tako da mislim da bi ostavilo jedan utisak organizovanosti i vođenja računa o građanima i načinu informisanja, da se prosto najavi šta su moguće opcije, koji su to koraci koji će biti preduzimani", kaže za Glas Amerike sociolog Slobodan Cvejić.
Treba imati okvirni plan
Iz ove perspektive, teško je zamisliti kako će izgledati normalan život posle pandemije, " kako će funkcionisati posao, kako će funkcionisati fakultet, prevoz, škole", ističe psiholog Aleksandar Baucal.
"Trebalo bi već sada da imamo neku vrstu makar okvirnog plana koji može i dalje da se menja vremenom, kako se menja situacija, ali da mi vidimo da pilot koji vozi ovaj avion ima neku ideju, ima neki pravac i da može da nas obavesti gde putujemo, gde ćemo stići. I kakva je situacija tamo, kako ćemo živeti posle ove krize."
Sam trenutak kada će početi da polako padaju zabrane je pod najvećim znakom pitanja i zavisiće od epidemiološke situacije. Mada za sada ne govore o izlaznoj strategiji, predstavnici struke nagoveštavaju neke poteze koji nas očekuju kada pandemija počne da jenjava:
"Moramo učiniti postepeno vraćanje u normalne životne tokove, u uslovima kada jača kolektivni imunitet, a virus slabi...I sigurno da se vidi kraj ove epidemije", izjavila je zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević na redovnoj konferenciji za novinare Kriznog štaba.
Potpuno je nerealno očekivati da će mere i ograničenja vezane za pandemiju Kovida 19 pasti tako što će vlast jednog dana samo reći - od danas se vraća na staro. Povratak u normalu ići će korak po korak, ponekad i korak nazad, ali je za mentalno zdravlje građana važno da vide da se vlast sprema za taj trenutak i da ova kriza ima kraj.
"Kao što je važno da imamo tu ideju, ili taj osećaj perspektive kada bi to moglo da se završi, tako bi bilo dobro da počnemo polako da razmišljamo i o životu nakon ove krize, zato što neće biti lako da se vratimo" kaže za Glas Amerike psiholog Aleksandar Baucal i dodaje:
"Vlada je institucija, ona nije sastavljena od jednog čoveka, neki ljudi u vladi mogu da razmišljaju o sutrašnjem danu, ali sasvim sigurno ta vlada ima puno resursa i ljudi, neki od ljudi mogu da razmišljaju šta ćemo za deset dana, šta ćemo za 10 dana, i da onda građani vide da Vlada nama daje perspektivu - i ovu kratkoročnu, ali i neku perspektivu koja se odnosi na period nakon ove krize."
Da se rukujemo ili ne?
Na kraju ostaje pitanje da li će svaki građanin Srbije uspeti da se bez straha vrati ranijem životu, koliko će njih nastaviti da nosi maske, da se rukuje podlakticama, da zazire od kontakta sa drugim ljudima. Sagovornici Glasa Amerike slažu se u oceni da ni to neće predugo potrajati - ukoliko ni sama kriza ne potraje dugo.
"Taj period navikavanja na neku normalnost će sigurno potrajati, trebaće ljudima vremena da opet sad da se oduče od navike da se pozdravljaju na drugačije načine, ali verujem da malo uz pomoć naše duhovitosti, šale i opuštenosti, da će to možda biti izvor nekih zabavnih situacija. Jer, evo možemo da zamislimo prvi-drugi dan nakon što se popuste ove mere i nakon što kriza prođe, ili je dovoljno se smanjila da možemo da počnemo da se pozdravljamo na one stare načine, verovatno će biti zabavna situacija kad se sretnu dva dobra prijatelja, pa sad onako krenu jedan prema drugom, da li da se rukujemo ili ne... Ali to su te male stvari koje možda više ostati kao anegdote u našim životima", smatra Baucal, dok Cvejić dodaje:
"Verujem da će i ovaj način rukovanja podlakticama brzo da izađe iz upotrebe, jer ljudi imaju neke standardne navike. Kad bi ovo, ne daj bože trajalo pola godine ili godinu dana - možda bi mnogi prešli na takav način rukovanja kasnije. Ali ovo sad - čisto sumnjam".
Iako nije bila složna tokom šokantnog širenja zaraze, Evropska unija pokušava da to kompenzuje zajedničkim merama za izlazak iz krize, koje bi države prilagođavale sopstvenoj situaciji. Možda bi iz tog dokumenta moglo nešto da se preuzme, kao što su iskustva, pre svega Kine, bila odlučujuća vlastima u Srbiji prilikom odlučivanja o merama za borbu protiv pandemije.
