Nema jasne definicije kada pandemija počinje i završava se, a pitanje koliku pretnju predstavlja globalna zaraza može da varira od zemlje do zemlje.
"To je donekle subjektivna procena, jer se ne radi samo o broju slučajeva. Radi se o ozbiljnosti i efektu zaraze", kaže doktor Majkl Rajan, šef Svetske zdravstvene organizacije za vanredne situacije.
U januaru 2020, SZO je označila virus za globalnu zdravstvenu krizu koja izaziva međunarodnu zabrinutost. Nekoliko meseci kasnije, u martu, agencija UN je opisala izbijanje bolesti kao "pandemiju", odražavajući činjenicu da se virus proširio na skoro sve kontinente, a brojni drugi zdravstveni zvaničnici su ocenili da se situacija može opisati kao pandemija.
Pandemija se može smatrati gotovom kada SZO zaključi da virus više ne predstavlja vanrednu situaciju koja je međunarodna pretnja, što je oznaka koju njena stručna komisija razmatra na svaka tri meseca. Međutim, kada će najakutnije faze krize proći zavisi od situacije u pojedinačnim zemljama.
"Neće doći dan kada neko kaže - ok, pandemija je gotova", kaže doktor Kris Vuds, ekspert za infektivne bolesti na Univerzitetu Djuk. Iako ne postoje kriterijumi koji su univerzalno dogovoreni, kaže da će za pojedinačne zemlje to verovatno biti smanjeni broj slučajeva, u određenom vremenskom periodu.
Naučnici očekuju da će kovid 19 na kraju postati predivdljivija vrsta virusa, kao što je virus gripa, što znači da će izazivati sezonske zaraze ali neće doći do velikog porasta u broju slučajeva kao sa kovidom. Međutim, čak i tada, Vuds smatra da će se neke od navika, kao što je nošenje maski na javnim mestima, nastaviti.
"I nakon što se pandemija završi, kovid će biti sa nama", kaže.
