Novinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o suđenjima za ratne zločine, istaknuto je na konferenciji "Uloga medija u kreiranju javnog mišljenja o suđenjima za ratne zločine", koju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.
Govoreći o izazovima izveštavanja sa suđenja pred Specijalizovanim većima u Hagu i suđenjima za ratne zločine na Kosovu, novinari kosovskih redakcija istakli su niz problema s kojima se suočavaju, uključujući udaljenost, nedostatak direktnog kontakta sa učesnicima suđenja, zatvorene sednice i poteškoće sa prevodom.
Naglašena je i potreba za obukom novinara kako bi se osiguralo tačno i profesionalno izveštavanje o ovim važnim pitanjima.
Novinarka Klan Kosova Rina Mujko istakla je važnost prisustva novinara na suđenjima za ratne zločine.
“Kada novinari ne bi bili deo suđenja, javnost ne bi bila informisana. Rad i uloga novinara su od vitalnog značaja za kreiranje javnog mnjenja, jer građani ne mogu biti u sudnici i pratiti suđenja kao što to novinari redovno čine. Dakle, novinari su vitalni u prenošenju poruka", navela je Mujko.
Đorđina Bami iz BIRN-a ukazala je na dodatne izazove sa kojim se novinari suočavaju pri izveštavanju o suđenjima pred Specijalizovanim većima u Hagu, kao što su udaljenost i nedostatak direktnog kontakta sa sudskim akterima.
“Možemo da komuniciramo jedino putem mejlova. Odgovori su šturi i nema puno informacija koje bi nam pomogle oko detaljnog izveštaja“, ističe Bami.
Sulejman Sulejmani iz portala „Infokus“ istakao je kao dodatni izazov za novinare zatvorene sednice na suđenjima pred Specijalizovanim većima u Hagu.
“Teško je izvestiti šta se i kako desilo na suđenju, jer su neka suđenja u potpunosti zatvorena. Čak i ona koja su bila otvorena za javnost nisu obuhvatila suštinska pitanja. U slučaju zatvorenih sednica, ne zna se o čemu svedok svedoči. Novinari često nemaju taj luksuz da prate sva ta suđenja i da pokriju sve procese. Oko 80 odsto ročišta je zatvoreno za javnost, što zaista postaje prepreka za nas i za one koji prate to. Na Kosovu je drugačije jer su suđenja otvorena za javnost i mi možemo da slušamo i priču žrtve, na primer", rekao je Sulejmani.
Problemi sa prevodom takođe su istaknuti kako pred kosovskim sudovima tako i pred Specijalizovanim većima, što dodatno otežava rad novinara.
“Ponekad sadržina onoga o čemu izveštavamo nije urađena odnosno prevedena na adekvatan način. Recimo kada su u pitanju svedoci koji su Albanci ili Srbi, prevod može biti pogrešno protumačen od strane tumača. Na primer, gde se nešto desilo, koje su kazne, koja mesta su u pitanju. Takođe to se dešava i ukoliko želimo da se pozovemo na neki članak, veoma često se na suđenju pominje izveštaj, a kasnije se uspostavi da nije u pitanju izveštaj već članak. To je pogrešno protumačeno ili loše prevedeno, što komplikuje naš posao kao novinara”, navela je Đorđina Bami iz kosovskog BIRN-a.
Na konferenciji je naglašena potreba za obukom novinara kako bi se unapredilo izveštavanje o ratnim zločinima i omogućilo profesionalno i precizno prenošenje informacija.
