Prosečni prihodi ljudi širom sveta smanjiće se za jednu petinu zbog klimatskih promena do sredine ovog veka, upozorava se u novom izveštaju nemačkog Instituta Potsdam za istraživanje uticaja klime, objavljenom u žurnalu “Priroda” (Nature).
Dok su mnogi delovi sveta izloženi ekstremnim vremenskim prilikama, novo istraživanje upozorava da će uticaj klimatskih promena do 2050. godine svet koštati - 38 biliona dolara.
To znači smanjenje prosečnih primanja na svetu od oko 19 procenata. Ti gubici su sada neminovni, kaže koautor izveštaja Maksimilijan Koc.
“Naši zaključci su da je u narednih 25 do 30 godina uticaj na ekonomiju konzistentan, u različitim scenarijima emisije štetnih gasova, bez ozbira da li unesemo podatke za svet visoke ili niske emisije.”
Pokazalo se da klimatske promene – a posebno visoke temperature – utiču na produktivnost radnika, dodaje Koc.
“A to se onda ogleda u različitim industrijama – iako je taj uticaj posebno veliki na radnike koji rade na otvorenom, dakle u kontekstu proizvodnih sektora. Takođe znamo da je uticaj visokih temperatura na produktivnost u poljoprivredi - veoma veliki”.
U istraživanju se razmatraju klimatski i ekonomski podaci iz poslednjih 40 godina, iz više od 1.600 regiona širom sveta – koji se koriste za procenu budućeg uticaja. Oni najmanje odgovorni za globalnu emisiju gasova verovatno će biti najviše pogođeni.
“Regioni globalnog juga su najranjiviji i na njih će najjače uticati buduće klimatske promene. Jednostavan razlog za to je što su ti regioni već sada topliji od drugih", ukazuje nemački stručnjak.
U izveštaju se zaključuje da bi rešavanje I sprečavanje klimatskih promena bilo znatno jeftinije od otklanjanja ekonomske štete. Troškovi smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu su samo šestina od 38 biliona dolara što će biti cena klimatskih promena do 2050.