Više kompanija razvija vakcinu protiv Kovida 19 i sada se postavlja pitanje ko će prvo da ih primi.
Dve kompanije očekuju da će do kraja novembra imati početne rezultate kliničkih ispitivanja koja bi trebalo da pokažu da li su njihove vakcine bezbedne i efikasne. Nekoliko drugih takođe nije daleko od te faze.
Međutim, u početku neće biti dovoljno vakcina za sve i moraće da se donose teške odluke o tome ko će ih primiti, a ko ne. Zbog toga, zdravstveni eksperti utvrđuju smernice čiji cilj je da se postignu najbolji rezultati sa ograničenim resursima.
Dva ekspertska radna tela su već iznela preporuke - Američke Nacionalne akademijie nauka, inženjerstva i medicine i Univerzitet Džons Hopkins. Međutim, stvari se brzo komplikuju.
"Ti jednostavni okviri su veoma važni. Međutim, problematični su detalji", kaže Vilijam Mos, izvršni direktor Centra za međunarodni pristup vakcini na Univerzitetu Džons Hopkins.
Prva linija fronta
Prvi u redu za vakcinu trebalo bi da budu zdravstveni radnici koji direktno rade sa pacijentima obolelim od Kovida 19, saglasni su eksperti. Kod njih postoji veliki rizik od infekcije, a takođe su ključni za funkcionisanje društva.
Međutim, ko se tačno vodi kao zdravstveni radnik? Očigledno, lekari i medicinske sestre koji leče zaražene. Gotovo sigurno, radnici na održavanju odeljenja za obolele od Kovida. Moguće i kuvari u staračkim domovima. Međutim, stvari postaju komplikovanije što se ide dalje od bolničkih kreveta.
"Ako radite u administraciji, onda to zavisi", kaže Džordž Bendžamin, izvršni direktor Američkog udruženja za javno zdravlje.
Bendžamin smatra da bi, na primer, možda trebalo vakcinisati sužbenike koji se staraju o tome da pacijenti potpišu formulare. Odluku o tome će možda donositi zdravstvene ustanove pojediinačno.
"Imaćemo odbor u našoj ustanovi koji će ustanoviti ko bi prvo trebalo da primi vakcinu, te ko će biti drugi i treći u redu", kaže profesor zaraznih bolesti u Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt Vilijam Šefner i dodaje da je "malo verovatno da će biti dovoljno doza vakcine na početku".
Rizične grupe
Druga prioritetna grupa su pacijenti sa već postojećim zdravstvenim problemima koji su zbog toga u većoj opasnosti da imaju teže simptome ili da umru od Kovida 19, saglasni su eksperti. To obuhvata ljude sa srčanim, plućnim i bubrežnim bolestima, kao i one koji su gojazni ili imaju dijabetes.
Međutim, to je više od 100 miliona ljudi, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Taj spisak će verovatno morati da bude dodatno sužen. Izveštaj nacionalnih akademija sugeriše da se prioritet da ljudima sa dva ili više zdravstvenih problema.
Slede radnici čiji se poslovi smatraju ključnim za funkcionisanje društva. Koji su to radnici?
"Ako spojite četvoro ljudi, imaćete pet mišljenja. Ne postoji samo jedan ispravan odgovor", kaže Šefner.
Preporuke obuhvataju nastavnike, radnike u javnom prevozu i ljude koji rade u lancu snabdevanja hranom. Međutim, nema konačnog spiska.
"Zaista je teško znati ko je obuhvaćen tom definicijom, dok se ona ne precizira", isiče Adrijana Kasaloti, visoka zvaničnica Nacionalnog udruženja okružnih i gradskih zdravstvenih zvaničnika. Ona kaže da se ni zaposleni u lokalnim zdravstvenim odsecima automatski ne smatraju vitalnim radnicima.
Uskoro smernice
Ekspertsko radno telo Centara za kontrolu i prevenciju bolesti trebalo bi da objavi smernice o svim ovim značajnim pitanjima nakon sastanka naredne nedelje.
"Biće interesantno videti koliko će zalazitti u detalje", kaže Kasaloti
"Važno je imati nacionalni okvir kako bi svi imali osećaj da smo zajedno u ovoj situaciji, jer je to jedini način da izdržimo pandemiju. Takođe pomaže u izbegavanju situacije gde ste lokalni zdravstveni zvaničnik koji će da bira pobednike i gubitnike", ističe Kasaloti.
Međutim, mora da postoji i fleksibilnost u zavisnosti od lokalnih uslova i radno telo mora to pažljivo da balansira.
"Postoji rizik da imate previše ili premalo propisa", smatra Kasaloti.
Da li je moje ime na spisku?
Jedna je stvar izneti prioritete kada je reč o tome ko bi trebalo da bude vakcinisan. Međutim, kako će zvaničnici identifikovati pojedince koji ispunjavaju uslove i osigurati da će primiti vakcinu?
"To je odlično pitanje koje kod mene izaziva veću zabrinutost. Mi nemamo mehanizam za utvrđivanje spiska ljudi koji bi trebalo da prime vakcinu", kaže Vilijam Mos.
Zdravstveni zvaničnici takođe uvijek imaju problema da nateraju odrasle da se vakcinišu protiv drugih bolesti. Protiv gripa se retkovakciniše 50 odsto populacije.
"I u dobroj godini, sa postojećom vakcinom, teško je naterati ljude da je prime", upozorava Bendžamin.
Dodaje međutim da je to izvodljivo. Zdravstveni odseci su tokom pandemije H1N1, 2009. godine, otvorili centre gde ste mogli da se vakcinišete a da ne izlazite iz automobila. Širom zemlje takođe ima mnogo mobilnih klinika.
"Da bi ste vakcinisali nekog, potreban vam je kombi i ručni frižider", ističe Bendžamin.
Kasaloti ocenjuje da nije iznenađujuće što ima toliko mnogo pitanja.
"To je, na neki načln, priroda stvari kada je reč o odgovoru na ovu pandemiju. Toliko stvari se radi u kriznom stanju, da je potrebno mnogo napora da se reše ta velika, komplikovana pitanja", zaključuje Kasaloti.
