Pre tačno deset godina izbio je rat između Rusije i Gruzije u separatističkim regionima Južne Osetije i Abhazije. Ovaj kratki rat plaćen je stotinama života, desetinama hiljada raseljenih lica, a obe strane je ostavio u stanju zamrznutog konflikta.
Mediji pišu kako su oštre reči koje su razmenjene i na desetu godišnjicu petodnevnog rata podcrtale osećaj ranjivosti Gruzije i neprijateljstvo Rusije prema mogućnosti proširenja NATO-a do njenih granica.
Utrošena decenija
Ako zdanju liberalnog svetskog poretka danas preti kolaps - a preti - kada su njegovi stubovi počeli da slabe? Pitanje je koje postavlja Vašington Post (Washington Post) i dodaje da mnogi te probleme vezuju za izbor predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump).
“Ipak, dok je Trampov pristup "Amerika na prvom mestu" u svetu značajno proširio pukotine u poretku, pa ih možda učinio i nepopravljivim, one su se pojavile mnogo pre njegovih dela”, tvrdi WP i kao primer navodi napad Rusije na Gruziju.
“Petodnevni rusko-gruzijski rat se navodno vodio oko spornih teritorija, ali je Putinova stvarna svrha bila geopolitička. Strahujući od Putinovih reakcija, NATO je tog proleća odbio da ponudi Gruziji čak i smernice za članstvo u savezu, ali je Putin bez obzira na to reagovao - kažnjavajući Gruzijce, upozoravajući druge i slanjem jasne poruke Zapadu. Rusija će silom ponovo uspostaviti svoju hegemoniju.”
List navodi i da je rusko-gruzijski rat uspostavio modus operandi koji je Putin koristio u Ukrajini tačno šest godina kasnije.
„Iako je Rusija izvršila agresiju, mnogi na Zapadu okrivili su druge, tadašnjeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija, predsednika SAD-a Džordža Buša (George Bush) i NATO, zbog "izazivanja" Putinove reakcije”, dodaje vašingtonski dnevnik.
“Trampova opčinjenost Putinom zapravo nije odstupanje. On sledi poznati scenario. Deset godina kasnije nismo naučili prave lekcije iz ruske agresije.”
Kada je Rusija osvojila Gruziju
Za Vol strit žurnal (Wall street journal) sećanja na napad Rusije prenosi bivši gruzijski predsednik Sakašvili koji se priseća da je tog dana 2008. godine, kao i mnogi drugi šefovi država, planirao da prisustvuje letnjim Olimpijskim igrama u Pekingu.
“Otkazao sam svoj put nakon što su separatisti iz Rusije počeli da pucaju na gruzijske položaje na otcepljenoj teritoriji Južne Osetije”, kaže Sakašvili i dodaje da je mnogo pre konvencionalnog napada na Gruziju, Rusija otvoreno podržavala separatističke militante, pokrenula sajber napade, i koristila dezinformacije kako bi se mešala u unutrašnje poslove suverenih država.
Sakašvili ocenjuje i da mnogi gruzijski partneri na Zapadu nisu uspeli da shvate da gruzijski sukob nije bio krajnji cilj Gruzije.
“Nakon višegodišnje agresije na post-sovjetskom prostoru, Rusija se sada direktno suočava sa Zapadom. Putin, kao i svi tirani, se nada da će osigurati svoj režim podrivanjem demokratije. I uspeva. Kako Zapad može da odgovori? Pristupite Rusiji onakvoj kakva ona jeste. Putin neće prestati dok ne bude zaustavljen. On na ustupke Zapada gleda kao na znakove slabosti i traži još više”, kaže bivši gruzijski predsednik.
On smatra i da Rusija stvara i održava zamrznute sukobe kako bi sprečila države koje teže da postanu članice Severnoatlantskog saveza da težnje i ostvare.
“Što se više Rusija suprotstavlja Zapadu, to Zapad snažnije treba da odgovori. Zapad ima tu dominantnu moć, ali ne uspeva da je koristi. Sve dok se ovo nastavlja, odjek invazije na Gruziju je sve glasniji i glasniji.“
Zauzimanje zapadnih saveznika za Gruziju
Okupacija 20 posto teritorija suverene Gruzije potkopala je sigurnost i mir u Evropi, smatra Tamara Beručašvili, gruzijska ambasadorka u Velikoj Britaniji, čije pismo prenosi Gardijan (The Guardian).
"Ove godine, deset godina od ruske vojne agresije koja se dogodila u avgustu 2008. godine, Ruska Federacija nastavlja ilegalnu okupaciju i pripajanje gruzijskih područja Abhazije i Južne Osetije, potkopavajući međunarodno pravo i međunarodni sistem baziran na jasnim pravilima.
Osim toga, Rusija je blokirala humanitarni i međunarodni pristup okupiranim područjima, ugrožavajući ljudska prava i bezbedonosnu situaciju na terenu, kršeći temeljna ljudska prava lokalnog stanovništva na dnevnoj osnovi. Stotine hiljada Gruzijaca ostaju interno raseljeni i suočeni su sa hapšenjima, maltretiranjem, pa čak i smrću zbog poseta svojoj imovini, crkvama i groblju preko žičane ograde“, navela je u pismu ambasadorka.
"Zauzimanje 20 posto teritorije suverene Gruzije i neprestana vojna prisutnost ozbiljno potkopavaju bezbednost i mir u široj Evropi i zahtevaju ozbiljan angažman međunarodne zajednice."
"Ruska invazija na Gruziju i okupacija njene teritorije je jasna demonstracija spremnosti Moskve da jednostrano precrta evropske granice silom i ospori pravo svojih suverenih suseda da biraju svoju budućnost. Zapadni saveznici moraju da se zauzmu ne samo za Gruziju, već i za odbranu naših zajedničkih načela, vrednosti i interesa", stoji u pismu.
Ruske vojne vježbe 'prete ratom s Gruzijom'
Tajms (The Times) navodi da je Gruzija optužila Rusiju da pojačava svoju vojnu prisutnost na njihovom tlu, nakon što je Moskva upozorila da opredeljenje suseda za članstvo u NATO-u preti stvaranjem "užasnog sukoba".
"Ovo je rat protiv Gruzije, agresija, okupacija i otvoreno kršenje međunarodnog prava", rekao je predsednik Gruzije Georgij Margvelašvili. "Agresorov apetit se samo povećao nakon invazije."
Oštre reči koje su razmenjene na desetu godišnjicu petodnevnog rata između dve zemlje istakle su osećaj ranjivosti Gruzije i neprijateljstvo Rusije prema mogućnosti proširenja NATO-a do njenih granica.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev upozorio je u ponedjeljak kako bi namera NATO-a da prizna Gruziju mogla obnoviti neprijateljstva.
„Možete li zamisliti što će se dogoditi ako se Gruzija pridruži vojnom bloku? To bi moglo izazvati strašan sukob", dodao je.
Uprkos javnoj podršci Gruziji, neke zapadne diplomate privatno izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti gruzijskog priključenja NATO-u. Veruju da savez ne bi mogao pružiti zaštitu u slučaju sukoba s Rusijom. NATO-ov ugovor o osnivanju obavezuje članice da napad na jednog saveznika tretiraju kao napad na sve, piše Tajms.
VIDEO: "Osvrt na rusko – gruzijski razarajući rat" možete preuzeti preko opcije 'Direktan link' ili 'Embed'
Tekst je u celosti prenet sa sajta Radija Slobodna Evropa.
