Susret predstavnika Srbije i Kosova u Beloj kući, na incijativu specijalnog izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela, zakazan je za 2. septembar – samo pet dana pred najavljeni nastavak dijaloga u Briselu, koji je još ranije dogovoren u sklopu procesa koji vodi specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak. Koliko su vašingtonski i briselski dijalog komplementarni i da li se dogovor Beograda i Prištine može očekivati u Beloj kući, pre nego u sedištu EU?
Kao što su SAD ranije podržale nastavak dijaloga pod okriljem EU, tako su i iz Brisela poručili da “dele iste ciljeve sa Vašintgonom i je američka podrška dijalogu dobrodošla.”
“Kada je reč o učešću trećih strana u pokušajima da Srbija i Kosovo postignu sveobuhtavni sporazum o normalizaciji odnosa, pozdravljamo sve inicijative koje podržavaju dijalog pod okriljem EU. Tako i tumačimo najavu ambasadora Grenela. SAD su važan partner za EU. Delimo iste ciljeve u regionu i podrška SAD dijalogu koji vodi EU je dobrodošla”, navodi se u pisanom odgovoru koji je portparolka EU za spoljnu politiku i bezbednost Nabila Masrali dostavila Glasu Amerike.
I analitičari ocenjuju da dva paralelna dijaloga nisu suprotstavljena.
"Mislim da Grenelov poziv nije nekomplentaran sa dijalogom u Briselu, već da može da mu da podstrek. Ne veurjem da še se u Vašingtonu, i ako se postigne dogovor, postići neki konačni dogovor koji će rešiti sva pitanja, već će se ograničiti na neke ekonomske elemente, napredak u nekoj konkretnoj saradnji Beograda i Prištine, što bi onda bilo korak napred u postizanju nekog konačnog dogovora koji će verovatno biti postignut uz posredovanje Brisela i u nekom drugom formatu", kaže za Glas Amerike Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.
"Priroda pregovora u Briselu i Vašingtonu je drugačija. U Briselu su pregovori koji treba da približe strane u smislu da su pregovori za Srbiju pregovori sa južnom pokrajinom, a za Kosovo sa severnim susedom. I tu ima dosta stvari koje se mogu dogovoriti, a koje se ne tiču statusa druge strane. U Vašingtonu se radi o konačnom dilu – koju cenu treba da plati Kosovo da bi dobilo priznanje od Srbije", ocenjuje za Glas Amerike politički analitičar sa Kosova Nedžmedin Spahiu.
I Brisel i Vašington žele isto – sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova, ali politički trenutak u kojem se nalaze nije isti. Zato je, kaže Milan Krstić, ključna razlika u dinamici kojom žele da se stvari odvijaju.
"Vašingtonu je veoma bitno da do sporazuma dođe što pre jer su izbori u SAD 3. novembra i aktuelnoj administraciji bi odgovaralo da isporuči još jedan spoljnopolitički sporazum koji je postignut uz posredovanje SAD kao što je to učinjeno sa sporazumom UAE i Izraela prošle nedelje".
Iako agenda nije zvanično saošptena, pretpostavlja se da će se u Vašingtonu razgovarati o ekonomiji. Ali, zbog političkog trenutka, sagovornici Glasa Amerike smatraju da će – bilo da se u Beloj kući 2. septembra postigne neki dogovor ili ne –sastanak u javnosti biti predstavljen kao uspešan.
"Ja mislim da je pokušaj Grenela i američke diplomatije da se postigne konačni dil, ako je to uopšte moguće. Ako to nije moguće, postićiće se neki dogovor o nekom ekonomskom planu i onda će se to predstaviti da je to neki uspeh...Jeste predizborna kampanja u svakom slučaju, ali ja se nadam da će biti i neki progres", kaže Spahiu.
"Mislim da postoje šanse da se postigne jedna vrsta ekonomskog sporazuma ili o tehničkim pitanjima, ne verujem da će se sveobuhvatni sporazum postići u Vašingtonu, ali je sigurno da će šta god da bude dogovoreno – to biti predstavljeno i u Beogradu i Prištini i Vašingtonu kao neka vrsta istorijskog dogovora", zaključuje Krstić.
Predstavnici Srbije i Kosova su, uz posredovanje Ričarda Grenela, početkom godine postpisali pisma o namerama o obnovi avio linije Beograd Priština, autoputa i železničke linije, ali do sada nije rečeno da je nešto od toga i realizovano.
