Koalicija za REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ) saopštila je da se nada da će lideri Zapadnog Balkana na predstojećem samitu u Poznanju u julu dogovoriti inicijativu za REKOM i time dati snažnu podršku pomirenju u regionu.
Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i jedna od osoba koje su pokrenule tu inicijativu, kaže da podška vlada država regiona opala u odnosu na 2014. i da pred ovo zasedanje nije dobijena formalna odluka vlada država za pokretanje procesa, iako je one verbalno podržavaju.
Evropska unije postavila je 2018. u strategiji proširenja EU dobrosusedske odnose i pomirenje visoko na lestvicu prioriteta, a podrška koju su u tom smislu pružili lideri Zapadnog Balkana na samitu u Sofiji 17. maja 2018. i zajedničke izjave o nestalim osobama i ratnim zločinima, na samitu u Londonu 10. jula 2018, razlozi su za nadu da će snažna podrška pomirenju, kroz Inicijativu za REKOM, biti dogovorena na samitu u Poznanju koji se održava 4. i 5. jula u okviru Berlinskog procesa, saopštila je Koalicija za REKOM.
U saopštenju se podseća da je "priznavanje i poštovanje presuda za ratne zločine, odbacivanje govora mržnje i glorifikacije ratnih zločinaca, promovisanje kulture poštovanja i solidarnost sa svim žrtvama" cilj REKOM-a.
Stoga je važno vratiti joj se uz novi zamajac na samitu u Poznanju u julu ove godine, saopštila je Koalicija za REKOM podsetivši da su se do sada Srbija, Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora složile da je podrže, dok Bosna i Hercegovina i Hrvatska još uvek nisu zauzele zvanični stav.
Nadamo se da će i ove zemlje potpisati Deklaraciju o REKOM-u, u ime žrtava i u skladu sa nastojanjem "da se prevaziđe nasleđe prošlosti, promovisanjem pomirenja i dobrosusedskih odnosa" .
Nataša Kandić: Podrška lidera zemalja regiona u padu od 2014.
U izjavi za Glas Amerike, Nataša Kandić podseća da je bilo potrebno nekoliko godina da bi se došlo do poptunog mandata Inicijative a REKOM, zatim da je trebalo dosta vremena da bi se uspostavla saradnja sa državnim institucijama zemalja regiona i da bi se njihova političku i verbalna podršku pretvorila u konkretna dela, da bi se zatim institucije i političke vođe navikavale da taj proces treba da postane međudržavni projekat, dok bi organizacije civilnog društva samo pružale podršku u oblastima u kojima imaju iskustva.
"2014. smo došli do visokog nivoa saradnje i očekivali smo tada da će predsednici preuzeti tu inicijativu i dalje je promovisati i predavati državnim institucijama. Međutim, 2015. je došlo do promene lidera u nekim zemljama i tada sve počinje, maltene, ispočetka", rekla je Kandić podsećajući da je Hrvatska tada prestala da učestvuje, iako je do tada liderstvo u toj oblasti bilo upravo na strani Hrvatske, pre svega zahvaljujući zalaganju tadašnjeg predsednika Ive Josipovića koji je imao iskustva u bavljenju temom ratnih zločina.
"Tako smo se našli u situaciji da delom počinjemo ponovo, a delom nastavljamo istim tempom u pokušaju da dobijemo konkretne postupke ili konkretna obećanja ili dela iza tih obećanja od državnih institucija", izjavila je Nataša Kandić i podsetila da je 2017. godine dobijena snažna javna porška kroz prikupljanje više stotina hiljada potpisa podrške osnivanju REKOM-a.
Međutim, inicijativa nije uspela da stigne do stavljanja na agendu samita u Londonu, koji se održava u okvirima Berlinskog procesa, a Kandić podseća da je u međuvremenu konkretizovano uključivanje Evropske komisije u proces i da je u aprilu 2019. godine, sa pripremnog ministarskog sastanka u Varšavi stigla "prva i vrlo zvanična izjavu direktora za proširenje i dobrosusedske odnose Kristijena Danijelsena" koji je rekao da postoji vrlo snažna podrška i da je EK".
Pitanje je kako će se doći do rezultata, a to je da na samitu u Poznanu dobijemo još jaču i konkretniju podršku i da budemo sigurni da iza verbalne podrške političara zbilja postoji spremnost da tu podršku prevedu u konkretna dela. Nemamo još uvek zvaničnu podršku Hrvatske, ne postoji zvanična podrška Republike Srpske, štaviše - političari Republike Srpske su nedavno vrlo jasno rekli da institucije RS zapravo ne mogu da prihvate REKOM kao krovni instument za podsticanje poverenja zato što REKOM polazi od presuda Međunarodnog krivičnog tribunala i utvrđenih činjenica.
"To je onda ozbiljan problem jer se tako vraćamo na stari problem postavljanjem pitanja priznavanja Haškog tribunala, njegovih pravnih odluka", kazala je Nataša Kandić za Glas Amerike i podsetila da je obaveza svih država članica da poštuju odluke Haškog tribunala, koje su zasnovane na brojnim dokazima i nesporno utvrđenim činjenicama o događanjima na prostoru bivše Jugoslavije.