BRISEL/PEKING - Rekordna vrućina u Kini. Šumski požari evakuišu švajcarska sela. Suša pustoši španske useve. Kako troškovi zbog klimatskih promena rastu, među vladama se rasplamsava debata: ko treba da plati račun?
Pitanje je bilo u centru pažnje tokom ovonedeljnih pregovora o klimi između SAD i Kine, gde su dve najveće svetske ekonomije pokušale da pronađu načine da rade zajedno na pitanjima u rasponu od primene obnovljivih izvora energije do finansiranja - uoči ovogodišnjeg samita UN o klimi COP28 u Dubaiju.
S obzirom na brz ekonomski rast Kine i sve veće emisije štetnih gasova, porastao je pritisak na Peking da se pridruži grupi zemalja koje plaćaju račun zbog klimatskih promena.
Tokom razgovora u Pekingu, američki izaslanik za klimu Džon Keri rekao je da će dve strane nastaviti da razgovaraju o finansiranju u naredna četiri meseca, pre konferencije COP28 koja počinje 30. novembra.
"Teško je tvrditi da zemlje poput Kine, Brazila ili Saudijske Arabije i dalje treba da budu stavljene na isti nivo sa najmanje razvijenim zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju“, rekao je za Rojters diplomata jedne zemlje Evropske unije.
EU, koja danas najviše doprinosi finansiranju klimatskih promena, lobirala je da se proširi grupa zemalja donatora koje to obezbeđuju.
Klimatsko finansiranje se odnosi na novac koji bogate zemlje plaćaju za pomoć siromašnijim zemljama da smanje emisije ugljen dioksida i prilagode se višim temperaturama.
Do sada je nekoliko desetina bogatih zemalja bilo u obavezi da plati, ali nisu isporučile obećane iznose. Taj spisak zemalja odlučen je tokom pregovora UN o klimi 1992. godine, kada je kineska ekonomija bila manja od italijanske.
Sada neke zemlje pozivaju Kinu da doprinese. Američki zvaničnici, uključujući ministarku finansija Dženet Jelen, primetili su da će kineski doprinosi povećati efikasnost klimatskog fonda UN.
Druge zemlje pod sličnim pritiskom su Katar, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati, tri najbogatije zemlje sveta u smislu BDP-a po glavi stanovnika.
Kina se do sada opirala pozivima da se priključi bogatim zemljama.
Na sastanku sa Kerijem, kineski premijer Li Ćiang naglasio je da razvijene zemlje treba da ispune svoje obaveze u pogledu finansiranja, i preuzmu vođstvo u smanjenju emisija štetnih gasova, saopštila je njegova kancelarija. On je sugerisao da bi zemlje u razvoju mogle da daju doprinos u okviru svojih mogućnosti.
Otpor Pekinga ukazuje na to da se zajednički napori suočavaju sa ozbiljnim izazovima - jer izmena liste finansijera UN zahteva međunarodni konsenzus.
"Postoji previše otpora među zemljama poput Kine i Saudijske Arabije“, rekao je anonimni zvaničnik EU za Rojters.
Zagovornici promene tvrde da proširenje liste treba da se desi pre nego što novi cilj UN za finansiranje klimatskih promena počne da se primenjuje posle 2025. Zemlje još treba da pregovaraju o veličini tog cilja i ko će tome doprineti.
"Sve zemlje koje su u mogućnosti, moraju da doprinesu globalnom finansiranju klimatskih promena“, rekao je ambasador Paolelei Luteru, koji predsedava Alijansom malih ostrvskih država.
Veće pitanje, rekao je Luteru, je koja će od siromašnih i najugroženijih zemalja biti u redu da dobije taj novac.
Ko je odgovoran?
Aranžman UN za klimatsko finansiranje zasniva se na principu da bogate zemlje imaju veću odgovornost u borbi protiv klimatskih promena, jer su doprinele najvećim emisijama ugljen-dioksida koje zagrevaju planetu.
Istorijska emisija CO2 u SAD je veća od bilo koje druge zemlje, ali Kina je danas najveći svetski emiter ugljen-dioksida u smislu zagađenja koje uzrokuje na godišnjem nivou.
Na samitu COP28 države će biti pred novim izazovom jer im je cilj da osnuju novi fond za kompenzaciju ugroženim državama za troškove koji već nastaju u prirodnim katastrofama izazvanim klimatskim promenama.
EU je prošle godine prestala da se protivi tom fondu - pod uslovom da u njemu učestvuje više zemalja, a do sada nije odlučeno koje bi to državer bile. SAD su bile oprezne kada su u pitanju plaćanja koja bi se mogla posmatrati kao reparacija za posledice klimatskih promena.
Kina je 2015. godine pokrenula Fond za klimatsku saradnju "jug-jug" kako bi pomogla najmanje razvijenim zemljama u rešavanju klimatskih pitanja, a do sada je isporučila oko 10% od obećanih 3,1 milijardu dolara, prema podacima istraživačkog centra E3G.
Bajford Cang, viši savetnik za politiku u tom centru, rekao je da veće učešće Kine u finansiranju posledica klimatskih promena bila dobitna kombinacija za Peking.
"To bi donelo Kini veći diplomatski uticaj i izvršilo pritisak na zapadne donatore da povećaju svoje uloge u finansiranju klimatskih promena“, rekao je on.
Neke ranjive zemlje, sa druge strane, frustrirane zbog smanjenog finansiranja, traže nove izvore gotovine.
Inicijativa Bridžtaun predvođena Barbadosom, zalaže se za ponovno uspostavljanje multilateralnih razvojnih banaka kako bi mogle da ponude veću podršku za klimatske projekte.
Druge države su se okupile iza globalnog nameta za ugljen-dioksid na brodarstvo, kako bi prikupile sredstva.
