Ljudima na zemlji prete razne prirodne nepogode - zemljotresi, plimski talasi, vulkani… ali naučnici razmišljaju i o opasnosti od sudara sa asteroidima. Glas Amerike je pokušao da sazna, kako bismo mogli da reagujemo na opasnost koja bi nam zapretila iz svemira.
Gledaoci holivudskih filmova kao što su “Dip impekt” i “Armagedon”, drhte od uzbuđenja dok se asteroidi na ekranu približavaju zemlji zastrašujućim brzinama.
Ali 15. februara ove godine, stanovnici Čeljabinska, u centralnoj Rusiji, doživeli su opravdani strah.
Taj meteorit povredio je više od hiljadu ljudi, što je sitnica u poređenju sa onim koji je pre 65 miliona godina doveo do nestanka dinosaurusa, ili onim koji je 1908. godine eksplodirao iznad Sibira, uništivši preko 2 hiljade kvadratnih kilometara šume.
Pre 50 hiljada godina, meteorit koji je pao na tlo današnje Arizone ostavio je krater veličine grada San Franciska.
Ali ti udari nisu bili slučajni.
Našim regionom Solarnog sistema kruži oko 10 hiljada poznatih asteroida, ali se procenjuje da je to samo jedan procenat od milion i više asteroida koliko ih ima relativno blizu zemlje.
Astrofizičar Nil DeGras Tajson nedavno je u Američkom prirodnjačkom muzeju govorio o opasnosti da neki meteorit padne na zemlju ili eksplodira u atmosferi.
“To bi bilo loše”.
Tomas Džouns je član grupe zabrinutih naučnika iz Udruženja svemirskih istraživača.
“Jedna takva eksplozija mogla bi da uništi poljoprivredu na zemlji i izazove masovni pomor od gladi, pored onih koje bi odmah ubila. Manji asteroid mogao bi da uništi čitav grad sa stotinama hiljada žrtava”, kaže Džouns.
Asteroidi su najčešće mračne stene koje slabo odbijaju svetlost pa ih je teško primetiti. Ali toplotu koju te stene apsorbuju od sunca uočio bi neki svemirski infracrveni teleskop - kao što je Daleki svemirski teleskop Sentinel, koji grade bivši astronaut Edvard Lu i njegova Fondacija B612, posvećena smanjenju opasnosti od asteroida. Načičkan infracrvenim senzorima i komunikacionom opremom Sentinel bi trebalo da bude lansiran 2018.
“Naš teleskop je toliko osetljiv da bi video komad ćumura naspram crnog neba, na udalejnosti deset puta većoj od one između Njujorka do Los Anđelesa”, kaže Lu.
Asteroid za koji bi se utvrdilo da se kreće ka zemlji mogao bi da se blago skrene sa te putanje specijalnim satelitom ili nekim snažnim projektilom, pa čak i da se raznese nuklearnom eksplozijom. Slična situacija zamišljena je u filmu “Dan kada je nebo eksplodiralo”, iz 1957. godine.
Ali ovoga puta, takva akcija zaista bi mogla da spase našu planetu od propasti.
Gledaoci holivudskih filmova kao što su “Dip impekt” i “Armagedon”, drhte od uzbuđenja dok se asteroidi na ekranu približavaju zemlji zastrašujućim brzinama.
Ali 15. februara ove godine, stanovnici Čeljabinska, u centralnoj Rusiji, doživeli su opravdani strah.
Taj meteorit povredio je više od hiljadu ljudi, što je sitnica u poređenju sa onim koji je pre 65 miliona godina doveo do nestanka dinosaurusa, ili onim koji je 1908. godine eksplodirao iznad Sibira, uništivši preko 2 hiljade kvadratnih kilometara šume.
Pre 50 hiljada godina, meteorit koji je pao na tlo današnje Arizone ostavio je krater veličine grada San Franciska.
Ali ti udari nisu bili slučajni.
Našim regionom Solarnog sistema kruži oko 10 hiljada poznatih asteroida, ali se procenjuje da je to samo jedan procenat od milion i više asteroida koliko ih ima relativno blizu zemlje.
Astrofizičar Nil DeGras Tajson nedavno je u Američkom prirodnjačkom muzeju govorio o opasnosti da neki meteorit padne na zemlju ili eksplodira u atmosferi.
“To bi bilo loše”.
Tomas Džouns je član grupe zabrinutih naučnika iz Udruženja svemirskih istraživača.
“Jedna takva eksplozija mogla bi da uništi poljoprivredu na zemlji i izazove masovni pomor od gladi, pored onih koje bi odmah ubila. Manji asteroid mogao bi da uništi čitav grad sa stotinama hiljada žrtava”, kaže Džouns.
Asteroidi su najčešće mračne stene koje slabo odbijaju svetlost pa ih je teško primetiti. Ali toplotu koju te stene apsorbuju od sunca uočio bi neki svemirski infracrveni teleskop - kao što je Daleki svemirski teleskop Sentinel, koji grade bivši astronaut Edvard Lu i njegova Fondacija B612, posvećena smanjenju opasnosti od asteroida. Načičkan infracrvenim senzorima i komunikacionom opremom Sentinel bi trebalo da bude lansiran 2018.
“Naš teleskop je toliko osetljiv da bi video komad ćumura naspram crnog neba, na udalejnosti deset puta većoj od one između Njujorka do Los Anđelesa”, kaže Lu.
Asteroid za koji bi se utvrdilo da se kreće ka zemlji mogao bi da se blago skrene sa te putanje specijalnim satelitom ili nekim snažnim projektilom, pa čak i da se raznese nuklearnom eksplozijom. Slična situacija zamišljena je u filmu “Dan kada je nebo eksplodiralo”, iz 1957. godine.
Ali ovoga puta, takva akcija zaista bi mogla da spase našu planetu od propasti.