Među političkim analitičarima u SAD postoji konsenzus o tome da su haotično povlačenje iz Avganistana i pogibija 13 američkih vojnika u terorističkom napadu, naneli ozbiljnu političku štetu predsedniku Džou Bajdenu.
Administracija koja je sebe prikazivala kao racionalnu i kompetentnu u spoljnoj politici, sada ima problem da objasni potresne slike iz Avganistana koje su obišle svet u protekle dve nedelje.
Međutim, sada kada je američka vojska napustila Avganistan, analitičari se spore oko toga koliko će dugo javnost u SAD ostati fokusirana na haotičan kraj rata, kojem se inače protivila većina Amerikanaca.
Neki kažu da će to uticati na kongresne izbore 2022, pred koje su demokrate u opasnosti da izgube većinu u oba doma Kongresa. Drugi, pak, ističu da birači imaju kratko pamćenje i da će Avganistan pred izbore 2022. biti daleka prošlost.
Republikanci neće zaboraviti
Nedavno sprovedeno istraživanje javnog mnjenja kuće Morning Konsalt pokazalo je da je, posle pogibije američkih vojnika u terorističkom napadu, Bajdenov rejting prvi put skliznuo u negativan - odnosno da ga je negativno ocenilo 49 odsto ispitanika, a pozitivno 48 odsto.
Bajdenovi politički protivinici u Republikanskoj stranci sigurno neće zaboraviti haotično povlačenje iz Avganistana i na to će stalno podsećati birače.
Republikanski senator Ben Sas je za televiziju ABC ocenio da će povratak talibana na vlast biti raj za međunarodne terorističke organizacije.
"Talibani su u prošlosti već pružali utočište teroristima. Ima mnogo organizacija koje žele da pretvore Avganistan u prestonicu džihada, a ova administracija nema plan".
Kristen Soltis Anderson, koja radi za republikanskku agenciju za istraživanje javnog mnjenja Ekelon Insajts, kaže da bi pad Bajdenovog rejtinga mogao da bude dobar pokazatelj šta će se desiti, iako spoljnopolitička pitanja obično ne utiču na ishod izbora.
"Bajdenova strategija da izbegava kontroverze mu je dobro služila u kampanji. Ali, danas administracija tretira krizu u Avganistanu kao da je to samo stvar nekih medijskih izveštaja i objava na Tviteru. To što Avganistan tretirate kao drugorazredu priču, ne pomaže. Naprotiv, samo šteti kompetenciji administracije. A ljudi prate šta se dešava", napisala je za konzervativni Vašington igzeminer.
Džon Zogbi, koji radi za demokratsku agenciju za istraživanje javnog mnjenja, kaže za Glas Amerike da Bajden pod hitno mora nešto da uradi kako bi poboljšao svoju poziciju po pitanju Avganistana.
"Mora da uspostavi kontrolu nad Avganistanom pre nego što to dugoročno postane dominantna tema".
Zogbi smatra da Bajden mora da prikaže da radi na evakuaciji Avganistanaca i Amerikanaca, kao i da poveća broj avganistanskih izbeglica koje će SAD primiti.
Fokus na unutrašnja pitanja
Pojedini analitičari ne veruju da će pitanje Avganistana biti dugoročan problem za predsednika.
"Povlačenje će svakako postaviti pitanje o njegovim liderskim sposobnostima i kompetenciji, bilo to opravdano ili ne", ocenjuje profesor političkih nauka sa Univerziteta Djuk, Brus Džentlson.
On kaže da Bajden i demokrate treba da se usredsrede na domaća pitanja.
"Neće prestati da se bave spoljnom politikom, to nije u Bajdenovoj prirodi. Ali, treba da istaknu šta su do sada uradili, da je Kongres u saradnji sa predsednikom usvojio važne zakone koji se tiču života Amerikanaca - o zapošljavanju, kovidu, biračkom pravu - i to će skrenuti pažnju sa spoljne politike".
Profesorka političkih nauka za Univerziteta Fordhem, Monika Mekdermot, ocenjuje da će republikanci koristiti Avganistan kao predizborni adut da ubede birače da demokrate ne treba da imaju kontrolu i nad Kongresom, već da republikanci treba da kontrolišu demokratskog predsednika.
"I to obično upali kod kongresnih izbora, štetu trpi partija u kojoj je predsednik".
Kratko pamćenje Amerikanaca
Stručnjaci kažu da za 14 meseci američki birači neće mnogo razmišljati o Avganistanu, uzimajući u obzir brzinu kojom se stvari u politici dešavaju i zaboravljaju.
"Ne verujem da će mnogo uticati na izbore. Republikanci će sigurno podsećati na to, ali mislim da glasači zbog toga neće promeniti mišljenje", kaže profesor političkih nauka sa Univerziteta u Denveru, Set Masket.
"Deluje mi malo verovatno da će za 14 meseci od danas birači razmišljati o ovom ratu, koji će do tada odavno biti završen. Ili, barem mediji o njemu neće izveštavati. Ne znam kakva će biti situacija u Avganistanu do tada, ali pretpostavljam da SAD neće imati više veze s tim".
