Koliko dugo vakcina štiti protiv Kovida 19?
Eksperti još ne znaju odgovor na to pitanje zato što i dalje proučavaju vakcinisane ljude da bi utvrdili kada bi zaštita, koju pruža vakcina, mogla da nestane. Delotvornost vakcina protiv novih sojeva koronavirusa takođe će odrediti da li, kada i koliko često će biti potrebno primiti dodatna imunizacija.
"Moramo da proučavamo vakcinisanu populaciju da bi utvrdili u kojem trenutku ljudi ponovo postaju podložni virusu", kaže istraživač vakcina na Univerzitetu države Vašington Debora Fuler.
Za sada, aktuelna klinička istraživanja Fajzera sugerišu da je vakcina te kompanija, koja se daje u dve doze, veoma delotvorna najmanje 6 meseci a verovatno i duže. Ljudi koji su primili vakcinu kompanije Moderna takođe su i dalje imali primetne nivoe antitela šest meseci nakon druge doze.
Međutim, antitela su samo deo priče. U borbi protiv virusa, imuni sistem ima još jednu liniju odbrane - takozvane B iT ćelije - od kojih neke mogu da se zadrže dugo nakon pada nivoa antitela. Ako u budućnosti naiđu na isti virus, te ćelije mogu potencijalno brže da da reaguju.
Čak i ako u potpunosti ne sprečavaju bolest, mogu da pomognu da se ublaže njeni simptomi. Međutim, još nije poznato kakvu bi ulogu mogle da imaju te ćelije kada je reč o koronavirusu - i koliko dugo.
Aktuelne vakcine protiv Kovida 19 verovatno će trajati najmanje godinu dana, ali verovatno ne nude doživotnu zaštitu, kao što je reč o vakcinama protiv boginja, kaže doktorka Ketlin Neuzil, ekspert za vakcine na Univerzitetu Merilend.
"Biće negde na sredini tog veoma širokog opsega", ističe Neuzil.
Različiti sojevi koronavirusa su takođe još jedan razlog zašto će možda biti potrebna primiti dodatnu vakcinu.
Postojeće vakcine delotvorne su protiv specifičnog "spajk" proteina koji koronavirus koristi da se prikači za ćelije i inficira ih, objašnjava Mehul Satar, iz Centra za vakcinaciju Univerziteta Emori.
Ako virus mutira dovoljno tokom vremena, vakcine će možda morati da budu prilagođene tome da bi se poboljšala njihova efikasnost.
Za sada, vakcine po svemu sudeći štite protiv više novih sojeva, mada nešto manje kada je reč o varijanti koja je prvobitno otkrivena u Južnoafričkoj Republici.
Ako se utvrdi da je potrebna još jedna vakcina, jedna doza bi mogla da produži zaštitu koju nude postojeće ili da sadrži imunizaciju za jedan ili više sojeva.
Potreba za primanjem dodatnih vakcina delimično će zavisiti i od uspeha kampanje vakcinacije širom sveta, smanjenja prenšenja virusa i njegovih novih varijanti.
