Na predsedničkim izborima u SAD nekada harizma kandidata nije bila toliko važna. Ali, u eri elektronskih medija i društvenih mreža, to da li kandidat može pojedinačno da se poveže sa biračima - može da bude presudno da li će sedeti u Beloj kući.
Generacija vizuelnog počela je tako što je fotogenični demokrata Džon F. Kenedi, pobedio neglamuroznog republikanca Ričarda Niksona na izborima 1960. godine. Nikson je, međutim, izabran osam godina kasnije, pobedivši kandidata Demokratske stranke, monotonog Hjuberta Hamfrija.
Pobedu Donalda Trampa nad Hilari Klinton 2016. politički analitičari u izvesnoj meri pripisuju neuspehu Klintonove u povezivanju sa biračima, uprkos njenom iskustvu kao prve dame, senatorke i državne sekretarke.
"To je bio moj problem sa mnogim glasačima: preskakala sam iskazivanje snažnih emocija i prelazila pravo na rešavanje problema" napisala je Klintonova u knjizi "Šta se dogodilo“.
Akademsko istraživanje iz 2015. godine pokazuje da harizma predsedničkog kandidata i ekonomska situacija utiču na to li će biti izabran.
Način na koji su predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp direktno komunicirali sa biračima, pomogao im je da budu izabrani.
Nakon govora, Bajden ponekad ulazi u masu, pozira za selfije i grli se sa ljudima.
Tramp, sa druge strane, ima prepoznatljivi izlaz na binu sa podignutim palčevima, pesnicom i plesnim pokretima uz hit „YMCA“ iz 1978.
Često se hvali dubokom povezanošću sa svojim pristalicama.
"Mogao bih da stojim nasred Pete avenije i pucam u nekoga, i ne bih izgubio nijednog glasača“, rekao je Tramp na predizbornom skupu u januaru 2016. u Ajovi.
Tramp nije pucao, ali se suočava sa optužnicama za različita krivična dela počinjena pre, tokom i posle mandata - što bi bilo ubica karijere za svakog konvencionalnog političara.
Ali, ankete pokazuju da je Tramp i dalje u velikom vođstvu u odnosu na republikanske rivale za predsedničku nominaciju 2024.
Za one koji proučavaju liderstvo, harizma je više od televizičnosti. Uspešni političari se ističu u slanju poruka.
"Osećate kao da ste jedan od njih, a oni su jedan od vas. Stvaranje kolektivnog identiteta, vrednosti - sve te stavke mogu da se realizuju ako dobro oblikujete poruku, i prenesete je na angažovan način", kaže Urlih Jensen iz Škole za odnose sa javnošću Univerziteta u Arizoni, koji je istraživao vezu američkih guvernera i birača tokom pandemije kovida.
Rukovanjem, gestikulacijom i ponavaljem ključnih rečenica, predsednički kandidati pokušavaju da obuhvate što veću grupu birača, kaže Stiven Farnsvort, direktor Centra za liderstvo i medije na Univerzitetu Meri Vašington.
"Najveći broj ljudi nikada neće sresti kandidate, već će odlučiti na osnovu onoga što vide u medijima, koji im se kandidat više svidi".
Protivkandidati Trampa i Bajdena, kaže Farnsvort, od njih mogu da uče o komunikaciji.
"Morate biti iskreni. Kod ove dvojice muškaraca vidite da su to što jesu", ocenjuje profesor političkih nauka.
Upravo percepcija neautentičnosti baca senku na kampanju guvernera Floride Rona Desantisa, kandidata za koga se verovalo da može da svrgne Trampa sa trona.
Neki političari ne mogu da nauče da budu autentični, ali se mogu naučiti šta da naglase, rekao je za Glas Amerike Šon Spajser, prvi Trampov portparol Bele kuće.
"Tramp je više radio po nekom osećaju, nego prema onome što je mislio u šta je verovao", smatra Spajser.
"Autentičnost se ne može lažirati", saglasn je Jensen. "Premisa harizme je da ona ne vredi mnogo bez autentičnosti. Možete zavaravati ljude nekim taktikama, ali ne zadugo".
Bajden u obraćanju biračima insistira na tome da je autentičan.
"Nikad, nikad ne kažem ništa što ne mislim. Nikada vam ne kažem ništa u šta ne verujem, čak i kada znam da nije popularno“, rekao je Bajden kao predsednički kandidat 2020.
"Bajden je poznat po pokazivanju ljudima da mu je stalo i da želi da ih sasluša. A onda te priče posle koristi u svojoj retorici, i to je moćan alat u stvaranju identifikacije sa biračima", kaže Jensen.
Šon Spajser priznaje da je Bajden dobar u "jedan na jedan" susretima sa biračima, ali ističe da je Tramp autentičniji od njega.
"Za kandidate koji nisu Bajden i Tramp je važno da budu ono što jesu. Ako se ne predstavite tako, mediji će to prozreti, a onda i birači", zaklučuje Farnsvort.
