Kada kročite na farmu Klod Mur iz vremena kolonijalne Amerike, kao da ste zakoračili dva i po veka u prošlost, u vreme kada je taj deo Amerike bio pod Englezima, a ljudi se pretežno bavili poljoprivredom na iznajmljanom zemljištu.Gajili su duvan kojim su plaćali najam zemljišta i hranu.
Američka služba za održavanje parkova, nešto pre proslave 200-e godišnjice, nezavisnosti Sjedinjenih Država, je 1976. napravila repliku kolonijalne farme.
Međutim jedan od menadžera na farmi Džon Dejvid Engl kaže da je, za razliku od svih ostalih nacionalnih parkova u Americi, ova farma sada u privatnom posedu.
“Uprava parka je 1980. objavila da više ne može da održava taj prostor pa su zaposleni u parku i grupa volontera odlučili da se obrate lokalnom kongresmenu i uspeli da postignu dogovor.”
Zaposleni u parku i volonteri predstavljaju Bredlijeve, jednu od porodica koja je tu živela u 18. veku. Jutro počinje okupljanjem, presvlačenjem u odore davnog doba i početak rada. Svako ima svoj zadatak. Žene odlaze u baštu gde sade useve za dolazeću sezonu.
“Moje ćerke Marta i Seli sade jesenje useve. U ovo doba godine sade se grašak, spanać, sve vrste zeleniša, rotkvice i kupus”, kaže Heder Bodin koja je u ulozi farmerove supruge Lidije i dodaje da je život na farmi za posetioce poseban doživljaj, naročito za decu.
“Jedna od mojih omiljenih priča je o dečaku koji je shvatio da je piletina koju jedemo u stvari prava životinja. Do tada je piletinu viđao samo upakovanu u radnji. Njegovom iznenađenju nije bilo kraja.”
U vreme ručka porodica se okuplja za starim drvenim stolom … a posle obeda Ričard Bredli i deca ponovo odlaze da polja duvana. Vlasniku zemljišta, najam plaća duvanom… oko 230 kilograma godišnje.
Farmer Ričard Bredli kaže:
"Za najam zemljišta plaćam fiksu cenu - 227 kilograma duvana. Ako uberem 277 kilograma godišnje, meni ostaje samo 50 kg, ali ako je berba 500 kg, meni ostaje skoro 300. To se smatra unosnom godinom i tada ženi mogu da kupim haljinu po želji i neke druge stvari. Međutim kvalitet duvana i težina podležu strogoj kontroli.”
Posetioci iz 21. veka na farmi Klod Mur mogu da u društve porodice Bredli dožive Ameriku iz kolonijalnog doba dalekog 18. veka.
Američka služba za održavanje parkova, nešto pre proslave 200-e godišnjice, nezavisnosti Sjedinjenih Država, je 1976. napravila repliku kolonijalne farme.
Međutim jedan od menadžera na farmi Džon Dejvid Engl kaže da je, za razliku od svih ostalih nacionalnih parkova u Americi, ova farma sada u privatnom posedu.
“Uprava parka je 1980. objavila da više ne može da održava taj prostor pa su zaposleni u parku i grupa volontera odlučili da se obrate lokalnom kongresmenu i uspeli da postignu dogovor.”
Zaposleni u parku i volonteri predstavljaju Bredlijeve, jednu od porodica koja je tu živela u 18. veku. Jutro počinje okupljanjem, presvlačenjem u odore davnog doba i početak rada. Svako ima svoj zadatak. Žene odlaze u baštu gde sade useve za dolazeću sezonu.
“Moje ćerke Marta i Seli sade jesenje useve. U ovo doba godine sade se grašak, spanać, sve vrste zeleniša, rotkvice i kupus”, kaže Heder Bodin koja je u ulozi farmerove supruge Lidije i dodaje da je život na farmi za posetioce poseban doživljaj, naročito za decu.
“Jedna od mojih omiljenih priča je o dečaku koji je shvatio da je piletina koju jedemo u stvari prava životinja. Do tada je piletinu viđao samo upakovanu u radnji. Njegovom iznenađenju nije bilo kraja.”
U vreme ručka porodica se okuplja za starim drvenim stolom … a posle obeda Ričard Bredli i deca ponovo odlaze da polja duvana. Vlasniku zemljišta, najam plaća duvanom… oko 230 kilograma godišnje.
Farmer Ričard Bredli kaže:
"Za najam zemljišta plaćam fiksu cenu - 227 kilograma duvana. Ako uberem 277 kilograma godišnje, meni ostaje samo 50 kg, ali ako je berba 500 kg, meni ostaje skoro 300. To se smatra unosnom godinom i tada ženi mogu da kupim haljinu po želji i neke druge stvari. Međutim kvalitet duvana i težina podležu strogoj kontroli.”
Posetioci iz 21. veka na farmi Klod Mur mogu da u društve porodice Bredli dožive Ameriku iz kolonijalnog doba dalekog 18. veka.