Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks nakon četvorodnevne posete Srbiji i sastancima sa predstavnicima Vlade Srbije i poverenikom Rodoljubom Šabićem ocenio je da je stanje u medijima u Srbiji gore nego ranije, a da se u javnosti osuđeni ratni zločinci promovišu kao heroji.
"Protiv novinara se vode kampanje blaćenja, političari novinare nazivaju izdajnicima, plaćenicima i stranim agentima," rekao je Muižnieks, istakavši da je za njega ključno da se nađu osobe koje prete i napadaju novinare.
On je naveo da postoji određena zabrinutost kada je u pitanju bezbednost novinara i da je uprkos pojedinim naporima vlasti da obezbede bolji institucionalni odgovor na napade na novinare, samo nekoliko takvih slučajeva efikasno krivično gonjeno.
Komesar je pozvao političare da "nedvosmisleno osude" sve slučajeve nasilja, čija su meta novinari koji, naglasio je, igraju "ključnu ulogu posmatrača u društvu".
Komesar Saveta Evrope je rekao da je tokom posete uvideo da u stavu o slobodi medija postoji ogroman jaz i polarizacija između vlasti, i civilnog sektora i medija.
To se delom može objasniti time što su novinari "frustrirani rezultatima dijaloga" s vlastima, rekao je Muižnieks, kako prenose mediji u Beogradu. On kaže da novinari žele da vide rezultate svog angažovanja u dijalogu i uticaj svojih predloga na dokumente i ponašanje vlade, a da se to ne dešava u dovoljnoj meri.
Podsetivši da je prilikom posete pre više od dve godine bio zadovoljan uvođenjem projektnog finansiranja medija, Muižnieks je rekao da je sada čuo mnogo kritike tog sistema zbog netransparentnosti dodele sredstava. Čuo je i da oni koji dobijaju sredstva ne poštuju uvek novinarski etički kodeks i ne rade u javnom interesu.
Muižnieks je rekao da privatizacija medija nije završena, i da je dovela do većeg stepena nesigurnosti u medijima koji su u Srbiji u posebno teškoj situaciji ne samo zbog ekonomske krize, nego i zbog mera štednje i privatizacije.
Za slučaj novinske agencije Tanjug Muižnieks navodi da je u demokratiji problematično postojanje državnog vlasništva u medijima.
"Svuda vidim dosta propagande, čak i u komercijalnim medijima, tako da nam takva propaganda nije potrebna u državnim medijima," rekao je Muižnieks.
Što se tice javnog servisa, komesar kaže da je to potpuno drugi slučaj i da je za taj servis bitno da bude nezavisan, pluralisticki i adekvatno finansiran.
Muižnieks je kritikovao Vladu Srbije što ne poštuje preporuke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a Skupštinu Srbije što ne razmatra njegove izveštaje.
"Jedan od načina da se poboljša stanje je da vlada na sistematski način odgovara na upozorenja objavljena na platformi Saveta Evrope za zašitu bezbednosti novinara. Reagovanje na upozorenja bi bio znak dobre volje s njihove strane, i moglo bi da pomogne da se izgradi most između vlade i skeptičnih poslenika medija," rekao je Muižnieks.
Dodao je da je Vlada Srbije do sada odgovorila na svega četiri od 12 upozorenja objavljenih na platformi Saveta Evrope.
Komesar je ocenio da Srbija ima sjajne istraživacke novinare, a da je kancelarija poverenika, institucija za primer koju bi vlasti trebalo da u potpunosti podržavaju i čije odluke treba u potpunosti poštovati.
Komesar je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost da je odredđenim osobama, koje je Haški tribunal osudio za ratne zločine, data mogućnost da u javnosti promovišu svoje stavove i negiraju zločine, za koje su osuđeni, dok se vodeći političari nisu distancirali od takvih osoba, "a čak ih uključuju u pojedine političke procese".
"Ovakav pristup suočavanju s prošlošcu je štetan za pomirenje u regionu i predstavlja uvredu za žrtve tih zlocina. Povrh toga, podizanje mladih generacija u Srbiji u duhu mira, tolerancije i poštovanja drugih, biće teško dok god se osobe osuđene za ratne zločine tretiraju u društvu kao heroji," naveo je komesar.