Epidemija koronavirusa joj je ograničila kretanje i pomerila planirane izložbe. S druge strane, vrsta komunikacije koja je obeležila protekle mesece – razgovori kroz digitalne ekrane - pružila je inspiraciju umetnici Vesni Pavlović, koja živi u Nešvilu, u državi Tenesi, i predaje fotografiju i digitalne medije na univerzitetu Vanderbilt.
Kada je epidemija stigla i do Nešvila, vreme društvene izolacije, virtuelne nastave i onlajn komunikacija za Vesnu Pavlović je bilo povod za nova razmišljanja o mestu i ulozi fotografije, i – novu izložbu. Pravu, planiranu za maj u galeriji Whitespace u Atlatni, i odloženu za sledeću godinu, privremeno je zamenila virtuelna izložba. Projekat je nazvala Claude Mirror, po konveksnom ogledalu s početka 19. veka koje su nekada koristili putnici i pejsažisti.
"Inspiracija se dogodila kroz novu vrstu komunikacije - virtuelne komunikacije i novu vrstu vizuelne percepije - različite razgovore kroz digitalni skrin. Kroz razgovor sa studentima, porodicom, u poslovnim razgovorima, svi smo se prebacili na neku vrstu digitalne interakcije", priča za Glas Amerike Vesna Pavlović.
"Moj studio kod kuće je jedna zamračena soba sa kamerom i laptopom u kojem se nalazi softver Capture One, koji zapravo snima fotografiju. To je okidač – laptop je zapravo kreator fotografije. Kamera gleda u monitor, u tom monitoru vidimo osobu, osoba samu sebe gleda kroz neku vrstu ili telefona ili laptopa, potrebna je kamera i internet, i u tom smislu projekat, odnosno serija fotografija je kolaborativan - u smislu da sama osoba vidi sebe i pokušava da pronađe neki ambijent."
Vesna dodaje da se sa umetnicama ranije dogovori kako će izgledati pozadina i gde će snimiti fotografiju.
"Uvek imam neki vizuelni momenat koji me vodi ka toj odluci kako i gde, i onda se u nekom momentu zaista desi - neki put u jednoj sesiji, nekad iz drugog puta, dođemo do slike kojom smo zajedno zadovoljne."
Vesna Pavlović je na projektu sarađivala sa grupom svojih prijateljica, umetnica iz celog sveta koje su prihvatile da učestvuju u svojevrsnoj Zoom portretnoj sesiji. Na virtuelnoj izložbi, uz portret koji uradi, postavlja i rad umetnica koje je fotografisala.
"Tako da je to i promocija njihovog rada i našeg prijateljstva i razumevanja i komunikacije u ovim vremenima. Kroz ponekad nestabilnu interent vezu, mi zapravo posmatramo kako se fotografija ponaša i pokušavamo da malo isprovociramo klasični fotografski portret".
Vesna dodaje da je prošle nedelje fotografisala svoju bivšu studentkinju i asistentkinju i prijateljicu Andri Aleksandrov, koja živi u Atini.
"Upravo zbog priče o potrazi za pejsažima i turističkoj fotografiji rešili smo da taj portret bude ispred Partenona. Ta fotografija je nastala u estetici domaćeg filma ili turističke fotografije, gde svako turističko mesto postaje neka vrsta pozornice ispred koje stanemo da napravimo fotografiju. Imale smo posrednika, njenog prijatelja Aleksa, koji je kadrirao i snimao fotografiju. Izabrali smo Andri, ispred Partenona, u momentu dok zaklanja sunce, kako pozira u jednoj turističkoj situaciji, što je zanimljivo - jer danas niko ne putuje, to nije ni savetovano, tako da je ovo priča u kojoj različite geografije učestvuju u ovoj seriji."
U isto vreme, multimedijalni projekat MixTape, koji je Vesna Pavlovic napravila u saradnji sa Vladimirom Jerićem Vlidijem, sada je deo onlajn izložbe „Virusni autoporteti“ Moderne galerije u Ljubljani, na predlog beogradske kustostkinje Jelene Vesić.
"Vlidi i ja učestvujemo sa interaktivnim vebsajtom na kojem je Vlidi radio koji nosi sadržaj arhive 90-ih godina, moje dokumentarne fotografije iz tog vremena ali i fotografije muzičara koje sam ja snimala kao fotografkinja za časopis Ritam. Jelena Vesić je u našem projektu Mixtape prepoznala priču o virtuelnom podsećanju na neki momenat nade i zajedničkog protesta."
MixTape je, da podsetimo, audio kaseta na kojoj grupa nešvilskih muzičara izvodi obrade pesama rok I po bendova 90-ih. Projekat je bio predstavljen 2018. koncertom u Nešvilu, a 2019. izložbom “Preslušavanje” u Beogradu.
"Mixtape je takođe priča o analognoj tehnologiji, kao smo slušali muziku, kako smo birali muziku a isto tako, i priča o tom momentu, zaista bez cinizma, nekakve vere u bolju budućnost, te se na taj način menjala moja refleksija o učešću projekta Mixtape u okviru ovakve izložbe, a to je da se podsetimo momenata u kojima nam nije bilo lako ali smo videli put napred."
A sledećeg leta, Vesna Pavlović se kao dobitnica Smitsonijanove istraživačke stipendije vraća na mesec dana u Vašington, grad u kome je neko vreme živela, izlagala u Filips kolekciji a njeni radovi se mogu videti u muzeju Hiršhorn i Muzeju ženske umetnosti.
"Imam pristup arhivama koje su zaista fantastične i u mom slučaju će to biti arhiva američke umetnosti u kojoj ću se baviti radom američke muralistkinje Hildret Mejer, koja nije bila toliko priznata, a radila je širom sveta, i u Vašingtonu i Njujorku, putovala takođe širom sveta... Takođe je pisala i možda postoji nešto što mogu da otkrijem o njoj što možda nije poznato."
Budući da je američki turista jedna od tema njenih radova, u filmskom arhivu Smitsonijana, Vesna Pavlović će takođe istraživati kolekciju „Hal Linker“ – snimke sa putovanja američkih turista Hala i Hale Linker koji su obišli svet 60-ih i 70-ih i bili autori popularnih kratkih TV putopisa „Tri pasoša za avanturu“.
"U mom radu uvek postoji neki pogled unapred ali i pogled unazad i pitanje vizuelne percepcije. U istraživanjima u muzeju Jugoslavije i arhivama bivšeg predsednika to je bio pogled na lično učešće u jugoslovenskom socijalizmu. U fotografskoj slici uvek posmatram različite grupe u društvu. Ovde postoji turista - američka turistkinja i umetnica...
Uvek se bavim vizuelnom percepcijom i reprezentacijom određenih istorija i ideologija, reprezentacijom određenih istorija i ideologija, u vom slučaju vizuelnom percepcijom digitalnog skrina. Šta se događa sa fotografijom danas, kako je doživljavamo... Kako pričati o fotografiji koja je danas prisutna svuda, gde ona zaista pripada i kako je doživljavamo - to je tema koja povezuje sve serije kojima sam se do sada bavila", zaključuje umetnica.
