Državna sahrana nadbiskupa Dezmonda Tutua, dobitnika Nobelove nagrade za mir, održana je u Kejptaunu u Južnoafričkoj Republici. Samo stotinu ožalošćenih moglo je da uđe u Katedralu Svetog Đorđa zbog pravila za sprečavanje širenja pandemije kovida. Junak borbe protiv aparthejda i aktivista za ljudska prava preminuo je 26. decembra u 91. godini, a bolovao je od raka prostate.
Dezmond Tutu, koji je 1984. dobio Nobelovu nagradu za mir zbog svojih zalaganja u borbi protiv aparthejda, rekao je da želi najjeftiniji kovčeg, i zatražio da se novac namenjen za cveće umesto toga donira u humanitarne svrhe.
Južnoafrički javni servis, koji je prenosio njegovu sahranu u Kejptaunu, prikazao je snimak njegove udovice, Lee Tutu, kako sedi u invalidskim kolicima i sluša govore u čast svog slavnog supruga.
South Africa Bids Final Farewell to Archbishop Desmond Tutu
Kenterberijski nadbiskup Džastin Velbi je u snimljenoj poruci koja je emitovana tokom sahrane izjavio da se oseća kao "miš koji odaje počast slonu", i dodao da su u većini poruka iz svih krajeva sveta koje je primio, ljudi govorili da im je Dezmond Tutu donosio "svetlost dok su bili u mraku".
Predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafoza u svom govoru je rekao da su, između ostalih za koje se Tutu zalagao, bili Palestinci i predstavnici LGBTQ-plus zajednice.
"Jedan od ciljeva koji mu je bio važan, a mnogima od nas manje poznat, je bila kampanja protiv dečjih brakova širom sveta, koju je vodio sa (holandskom) princezom Mejbl fon Oranje koja je danas ovde sa nama. Saznao sam kako je nadbiskup putovao u sela u Etiopiji, Indiji i Zambiji da bi razumeo okolnosti pod kojima se devojčice prisilno udaju", rekao je predsednik Ramafoza.
Ramafoza je opisao Tuta kao duhovnog oca Južnoafričke republike, podsećajući da su on i prvi demokratski izabrani predsednik Nelson Mendela propovedali nadu i oproštaj.
Tutu je bio predsednik Komisije za istinu i pomirenje koja je nastojala da pomiri žrtve i počinioce zverstava aparthejda. Iskovao je izraz "nacija duga", koji se odnosio na ljude svih rasa koji žive u Južnoafričkoj Republici, i lepotu koja može da nastane posle oluje.
Poslednjih godina, Tutu je kritikovao vladajuću partiju Južnoafričke Republike zbog rasprostranjenog kriminala i korupcije u zemlji. Ramafoza je aludirao na te kritike, rekavši: "Bilo je trenutaka kada se osećao izneverenim, pa opet, nikada nije izbugio nadu. Najadekvatnije priznanje koje možemo da mu odamo, ko god i gde god da smo, je da se založimo za cilj socijalne pravde za koji se on neumorno borio celog života."
Tutuova ćerka Naomi takođe se obratila ožalošćenima. "Većina poruka koju smo dobili glasila je - hvala vam što ste ga podelili sa svetom. Pa, to je dvosmerna ulica - jer mi smo ga delili sa svetom a vi ste svoju ljubav prema njemu delilii sa nama. I zato smo zahvalni svima vama koji ste se okupili na brojnim mestima, uživo ili pomoću čuda tehnologije, da tokom cele ove nedelje slavimo život mog oca."
Nadbiskup Tutu je kremiran na ceremoniji u krugu porodice a njegov pepeo će se čuvati u Katederali Svetog Đorđa. Ostavio je za sobom suprugu sa kojom je proveo 66 godina u braku, četvoro dece i devetoro unučadi.
