Tragedija koju prouzrokuje trgovina ljudima bila je u centru pažnje na Kapitol hilu prošle nedelje, kada su zakonodavci u Predstavničkom domu ujedinjenim snagama – što se dešava vrlo retko – obnovili sredstava u iznosu od 520 miliona dolara za borbu protiv trafikinga i pomoć preživelima.
Američki Kongres izračunao je koliko ropstvo modernog doba košta svet...
“Ono remeti tržišta rada. Uništava ljude. Narušava zajednice i podriva stabilnost i vladavinu prava, a pokreću ga korupcija, pohlepa i nasilje”, kaže Bendžamin Kardin, demokratski senator iz savezne države Merilend.
Trgovina ljudima je industrija od 150 milijardi dolara na globalnom nivou, a više od polovine od 20 miliona žrtava trafikinga su žene ili devojčice.
Samo nekoliko nedelja pošto je Trampova administracija dodala Kinu na listu najtežih prekršilaca, na kojoj se već nalaze Rusija, Iran i Sirija, zakonodavci su obećali sredstva za borbu, koja ide i izvan državnih granica. Novac koji ima veoma stvaran uticaj na živote onih koji su preživeli trafiking.
“Potrebna su vam sredstva koja se ponovo odobravaju na Kapitol hilukako biste obezbedili da preživali imaju za osnovne potrebe – hranu, pristup psihologu, advokatu. Kada je neko prošao kroz trafiking, to je slično ropstvu – izgubili su sve”.
Andrea Pauel, koji radi sa preživelima širom sveta, kaže da je problem široko rasprostranjen.
“Svi mi vidimo trafiking, a ne shvatamo da je tu”.
Ta surova realnost približila je problem članovima Kongresa.
“Većina ljudi veruje da je problem daleko od njihove kuće. Misle da se to dešava u inostranstvu, u drugim zemljama, velikim gradovima, ili na velikim događajima – ali otkrivamo da je svuda”, kaže članica Predstavničkog doma iz Južne Dakote Kristi Noem.
Jedan od prvih koji su podigli svest o trgovini ljudima u Kongresu – republikanski kongresmen iz Nju Džersija Kristofer Smit – kaže da ovaj zakonski predlog ima inovativni pristup problemu.
“Profit koji su ostvarili krijumčari – jednom kada ih uhapsimo, imamo pristup njihovoj imovini i možemo da je prebacimo u fond za žrtve”.
A šalje se i poruka drugim zemljama.
“Pobrinućemo se da, ukoliko se radi o stranoj zemlji, da im ne pružamo vojnu pomoć, osim ako ne reše svoj problem trgovine ljudima”, kaže Šila Džekson Li, demokratska članica Predstavničkog doma iz Teksasa.
Ona predstavlja Hjuston, jedan od epicentara trgovine ljudima u SAD.
“Hjuston je metropola – ima mnogo mesta koja se mogu koristiti kao maska za biznis, a onda se u stvari koriste za trafiking. Te žrtve su veoma ranjive, uplašene, govore drugi jezik i jednostavno su žrtve. Trgovina ljudima je patnja, to je bolest svih nas”.
Podsetnik da je borba daleko od završetka.