Južna Koreja je suočena sa velikim količinama elektronskog otpada, takozvanog e-otpada. Kako bi sprečili da tone starih kompjutera, pametnih telefona i uređaja iz kojih cure otrovne hemikalije završe na otpadima, neke lokalne zajednice pokreću specijalizovan program reciklaže e-otpada.
U gradu Seulu se godišnje baci oko 10 tona e-otpada, od čega oko petina završi u centru za reciklažu. Tu se iz rasklopljenih uređaja vade skupi metali poput zlata, bakra ili takozvanih retkih zemalja. Prema saopštenju vlade ta industrija donosi prihod od 3,8 milijardi dolara.
Međutim, generalni direktor centra Đi Un-Geun kaže da se ne radi samo o profitu već I zaštiti životne sredine.
"Planeta Zemlja raspolaže ograničenom količinom prirodnih resursa. Naša kompanija, reciklažom, doprinosi održivom društvu.”
Đi kaže da se ovde reciklira oko 90 odsto donetih uređaja.
Međutim, akumuliranje velikih količina elektronskog otpada nije samo problem u tehnološki razvijenoj Južnoj Koreji.
Ujedinjene nacije su saopštile da milioni tona elektronskog otpada iz celog sveta završavaju u zemljama u razvoju. Tamo, otrovne materije poput olova i žive predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem. To se kosi sa međunarodnom sporazumu o zabrani izvoza odbačene elektronike.
Od 2009. vlada u Seulu se udružila sa Centrom za reciklažu u prikupljanje e-otpada u javnom i privatnom sektoru.
Žitelj Seula, Li Tae-hong kaže da je reciklaža u ovo digitalno doba i pitanje bezbednosti.
"Ako se uređaji poput telefona ne recikliraju, mogli bi neovlašćeno da padnu u ruke zemalja poput Kine ili da završe negde u jugoistočnoj Aziji i da se iz njih ukradu svi lični podaci.”
Iako je u posebnim centrima ograničena količina za recikliranje odbačene elektronike, prema nekim grupama za zaštitu sredine to nije dovoljno.
Digitalno obrazovani Južnokorejci sve više kupuju elektriniku.
Prema Li Džo-hongu iz organizacije "Green Consumers Network", prosečni Južnokorejac svakih godinu i po dana kupuje novi mobilni telefon.
"Ljudi često menjaju telefone delimično i zbog toga što im telefonske kompanije nude velike popuste za nove modele, a tamošnji potrošači ne žele da zaostaju.”
Đi Un-geun iz seulskog centra za e-reciklažu se slaže da je to jedan od velikih razloga što gomile odbačenih mobilnih telefona ovde stalno rastu.
On svojim doprinosom to pokušava da smanji.
"Koristim isti telefon već 10 godina. To je moj doprinos očuvanju prirodnih resursa.”
Đi smatra da bi više južnokorejskih gradova trebalo da pokrene program e-reciklaže kako bi održali korak sa gomilanjem e-otpada.