Danas se navršava 13 godina od početka konferencije o rešavanju kosovske krize u Rambujeu. Nakon konferencije koja nije uspela usledilo je bombardovanje tadašnje Savezne republike Jugoslavije, a kasnije i povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Momčilo Trajković i Azem Vlasi smatraju da je mnogo toga moglo biti drugačije i korisnije za obe strane.
Nekadašnji jugoslovenski funkcioner Azem Vlasi za Glas Amerike kaže da je Srbija trebala da prihvati sporazum iz Rambujea jer bi se time izbegla stradanja na obe strane i Srbi bi danas po njegovim rečima bili u mnogo boljoj poziciji. On smatra da se status Kosova kakav je danas nije mogao izbeći ni u jednoj varijanti.
“Što se dalje agende nakon Rambujea tiče bilo bi dosta problema u toj političkoj agendi i moguće je da bi se kosovska strana više “preznojavala” nego srpska. Dakle, da je Srbija prihvatila Rambuje išli bi jednim drugim putem, manje bi bilo stradanja, manje posledica i za Kosovo i za Srbiju, ali mislim da bi krajnji rezultat bio ovo što je danas”, kaže Vlasi.
Predsednik Srpskog pokreta ootpora Momčilo Trajković kaže da je pre 13 godina sa tadašnjim vladikom Artemijem nudio kantonizaciju kao rešenje problema Kosova, ali da to nisu prihvatili ni Beograd niti Priština kao ni medjunarodna zajednica koja, kako kaže, danas na Kosovu sprovodi neku vrstu kantonizacije.
“To samo govori koliko nije bilo ozbiljnih namera medjunarodne zajednice, koja je bila organizator konferencije, ali takodje i drugih učesnika na toj konferenciji u Rambujeu da se pronadje mirno rešenje. To pokazuje da je nekome bio potreban rat, jer da su hteli mir postojali su ljudi, projekti, predlozi, koji su mogli da eliminišu rat”, smatra Trajković
Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu u Rambujeu bila je Kontakt grupa. Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da direktno razgovara s albanskom stranom pa se pregovaralo preko posrednika. Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.
Neuspeh skupa održanog od 6. do 23. februara 1999. godine, rezultirao je bombarovanjem tadašnje Jugoslavije posle čega je, na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma i Rezolucije 1244 došlo do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i uspostavljanja privremene administracije Ujedinjenih nacija.