U prvih šest meseci ove godine na Kosovo se vratilo 350 raseljenih, od kojih je 120-oro Srba, izjavio je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Radojica Tomić. U ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike Tomić je naveo da je najveći problem povratka raseljenih loša bezbednosna situacija i neotkriveni brojni napadi na povratnike i njihovu imovinu.
Glas Amerike: Broj raseljenih koji se vraćaju na Kosovo iz godine u godinu je sve manji. Zašto je to tako?
Radojica Tomić: Ono što se negativno odražava u ovom procesu koji nas prati, i u ovom procesu koji radimo jeste trenutna pogoršana bezbednosna situacija koja je prisutna u povratničkim mestima. Nije reč da tu ne postoji nedostatak neke političke volje, politička volja postoji. Sam premijer je u razgovoru sa g-dinom Volebekom javno pozvao sva interno raseljena lica da se vrate na Kosovo, i politika Vlade je da svakom povratniku obezbedi siguran i bezbedan povratak, međutim realna situacija na terenu koja je prisutna ne govori nam tako, i povratak ne ide u tom pravcu. Osim tog bezbedonosnog faktora, tu je u pitanju i socio-ekonomski aspekt. Govorio sam u više navrata da povratak nije samo napravljena kuća, kupljen nameštaj. Povratak je integrisan čovek u onoj sredini u kojoj bi se vratio, gde će njegovo dete normalno ići sa svojim vršnjacima u školu, gde će on naći zapošljenje i radno mesto, i gde će moći sa svojim komšijom da popije kafu.
Glas Amerike: Kažete da postoji politička volja da se proces povratka poboljša. Ko zapravo treba da osigura tu bezbednost o kojoj govorite?
Radojica Tomic: Ono što smo mi preduzeli je da smo uzeli aktivan pristup zajedno sa ministarstvom unutrašnjih poslova, predstavnicima opštine, gde radimo povratak i gde se desavaju nemili dogadjaji proteklih nedelja. Naš cilj je da upravo na taj način pokažemo svim potencijalnim povratnicima koji žele da se vrate da to mogu da urade, i da smo mi tu da osiguramo njihov povratak. To je sa jedne strane, sa druge strane je zapravo neverovatno da se u proteklom periodu desi toliko provala, krađa, pljački, ubistva, a da se praktično ne razjasni ni jedan slučaj, što dovodi u sumnju potencijalne povratnike i sve ljude koje su ostali i opstali da žive na Kosovu, da je njihova bezbednost pogoršana, i da ne ide u dobrom pravcu.
Glas Amerike: Svake godine budžet Ministarstva za povratak je sve manji. Zašto?
Radojica Tomić: Govorio sam to više puta o tome i na preporuku Evropske Unije da se budžet Ministarstva za povratak i zajednice poveća, Vlad nije to uradila iz razloga što ima pritisak MMF-a. Nije povećan budžet ne samo Ministarstvu za zajednice i povratak nego svim ministarstvima. Teško je uraditi i ovaj proces, teško je i odoleti svim izazovima koje imamo ukoliko nemamo dovoljno para.
Glas Amerike: Koliki je budžet za ovu godinu?
Radojica Tomić: Za ovu godinu budžet Ministarstva za povratak i zajednice vezano za kapitalne investicije je 5.500.000 evra.
Glas Amerike: Je li to dovoljno za neki ozbiljniji povratak?
Radojica Tomić: Svakako da nije dovoljno i da je taj budžet duplo veći, ali mi jednostavno ne smemo tražiti izgovor što nam je budžet smanjen, što je toliki koliki je da povratak bude loš. Svakako ne sme biti izgovor niti ministarstva niti Vlade.
Glas Amerike: Šta je problem kada je povratak u gradove pitanju?
Radojica Tomić: Postoji niz problema koji prate taj proces. Kao što sam već rekao to je socio-ekonomskio aspekt, zdravstvena zaštita, obrazovanje, gde jednostavno nemamo tu mogućnost da u urbanim sredinama i mestima povratnicima omogućimo zdravstvenu zaštitu i obrazovanje na srpskom jeziku. Po Ahtisarijevom planu decentralizovane opštine to sleduje, ali u ovim sredinama ne, i nemamo dovoljno zahteva za urbane sredine što se tiče povratka na Kosovu.
Glas Amerike: Koliko se u prvih šest meseci ove godine povratnika vratilo, a koliko ste zahteva imali?
Radojica Tomić: Zahteva smo imali puno, a u prvih šest meseci na Kosovu se vratilo oko 350 povratnika, od toga je 120 Srba, a ostali su povratnici iz ostalih manjinskih zajednica, ali projekat RRK-a 3 koji smo krenuli da radimo sa Evropskom komisijom i Evropskom Unijom pruža šasnu da izgradimo 200 kuća, tako da će povratak ove i sledeće godine biti bolji nego što je to bilo u prethodnoj godini.
Glas Amerike: Broj raseljenih koji se vraćaju na Kosovo iz godine u godinu je sve manji. Zašto je to tako?
Radojica Tomić: Ono što se negativno odražava u ovom procesu koji nas prati, i u ovom procesu koji radimo jeste trenutna pogoršana bezbednosna situacija koja je prisutna u povratničkim mestima. Nije reč da tu ne postoji nedostatak neke političke volje, politička volja postoji. Sam premijer je u razgovoru sa g-dinom Volebekom javno pozvao sva interno raseljena lica da se vrate na Kosovo, i politika Vlade je da svakom povratniku obezbedi siguran i bezbedan povratak, međutim realna situacija na terenu koja je prisutna ne govori nam tako, i povratak ne ide u tom pravcu. Osim tog bezbedonosnog faktora, tu je u pitanju i socio-ekonomski aspekt. Govorio sam u više navrata da povratak nije samo napravljena kuća, kupljen nameštaj. Povratak je integrisan čovek u onoj sredini u kojoj bi se vratio, gde će njegovo dete normalno ići sa svojim vršnjacima u školu, gde će on naći zapošljenje i radno mesto, i gde će moći sa svojim komšijom da popije kafu.
Glas Amerike: Kažete da postoji politička volja da se proces povratka poboljša. Ko zapravo treba da osigura tu bezbednost o kojoj govorite?
Radojica Tomic: Ono što smo mi preduzeli je da smo uzeli aktivan pristup zajedno sa ministarstvom unutrašnjih poslova, predstavnicima opštine, gde radimo povratak i gde se desavaju nemili dogadjaji proteklih nedelja. Naš cilj je da upravo na taj način pokažemo svim potencijalnim povratnicima koji žele da se vrate da to mogu da urade, i da smo mi tu da osiguramo njihov povratak. To je sa jedne strane, sa druge strane je zapravo neverovatno da se u proteklom periodu desi toliko provala, krađa, pljački, ubistva, a da se praktično ne razjasni ni jedan slučaj, što dovodi u sumnju potencijalne povratnike i sve ljude koje su ostali i opstali da žive na Kosovu, da je njihova bezbednost pogoršana, i da ne ide u dobrom pravcu.
Glas Amerike: Svake godine budžet Ministarstva za povratak je sve manji. Zašto?
Radojica Tomić: Govorio sam to više puta o tome i na preporuku Evropske Unije da se budžet Ministarstva za povratak i zajednice poveća, Vlad nije to uradila iz razloga što ima pritisak MMF-a. Nije povećan budžet ne samo Ministarstvu za zajednice i povratak nego svim ministarstvima. Teško je uraditi i ovaj proces, teško je i odoleti svim izazovima koje imamo ukoliko nemamo dovoljno para.
Glas Amerike: Koliki je budžet za ovu godinu?
Radojica Tomić: Za ovu godinu budžet Ministarstva za povratak i zajednice vezano za kapitalne investicije je 5.500.000 evra.
Glas Amerike: Je li to dovoljno za neki ozbiljniji povratak?
Radojica Tomić: Svakako da nije dovoljno i da je taj budžet duplo veći, ali mi jednostavno ne smemo tražiti izgovor što nam je budžet smanjen, što je toliki koliki je da povratak bude loš. Svakako ne sme biti izgovor niti ministarstva niti Vlade.
Glas Amerike: Šta je problem kada je povratak u gradove pitanju?
Radojica Tomić: Postoji niz problema koji prate taj proces. Kao što sam već rekao to je socio-ekonomskio aspekt, zdravstvena zaštita, obrazovanje, gde jednostavno nemamo tu mogućnost da u urbanim sredinama i mestima povratnicima omogućimo zdravstvenu zaštitu i obrazovanje na srpskom jeziku. Po Ahtisarijevom planu decentralizovane opštine to sleduje, ali u ovim sredinama ne, i nemamo dovoljno zahteva za urbane sredine što se tiče povratka na Kosovu.
Glas Amerike: Koliko se u prvih šest meseci ove godine povratnika vratilo, a koliko ste zahteva imali?
Radojica Tomić: Zahteva smo imali puno, a u prvih šest meseci na Kosovu se vratilo oko 350 povratnika, od toga je 120 Srba, a ostali su povratnici iz ostalih manjinskih zajednica, ali projekat RRK-a 3 koji smo krenuli da radimo sa Evropskom komisijom i Evropskom Unijom pruža šasnu da izgradimo 200 kuća, tako da će povratak ove i sledeće godine biti bolji nego što je to bilo u prethodnoj godini.