Odlazak mladih, politička nestabilnost i porast osećaja nebezbednosti glavni su problemi srpske zajednice na Kosovu, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja "Analiza trendova 2021 - stavovi srpske zajednice na Kosovu", koje je sprovedela nevladina organizacija "Aktiv" iz severne Mitrovice.
Istraživanje pokazuje i pad poverenja Srba u kosovske i međunarodne institucije, kao i to da srpska zajednica sve pesimističnije vidi društveno-političke tokove, bez nade da će se situacija i posle 20 godina poboljšati.
Prema rezultatima istraživanja Srbi na Kosovu se iz godine u godinu osećaju neslobodnije i nebezbednije. Nešto više od polovine ispitanika, 51 odsto smatra da je jedan od najvećih problema Srba na Kosovu odlazak mladih.
"Taj trend se nastavlja i iz godine u godinu ponavlja i tako je već decenijama unazad i on je svojstven čak i albanskoj zajednici sa možda čak zajedničkim imeniteljem poput ekonomije, ekonomskih pitanja, manjka radnih mesta i tako dalje", rekao je izvršni direktor NVO Aktiv u Severnoj Mitrovici Miodrag Milićević.
Istraživanje pokazuje i da 60 odsto ispitanika ne veruje nijednoj političkoj partiji, niti političaru, kao i da se 70 odsto anketiranih ne oseća slobodno da javno iznese svoje političke stavove, a skoro polovina ispitanika - 47 odsto, ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina. Rezultati pokazujuni i značajan pad poverenja Srba u kosovske institucije i međunarodne organizacije.
"Srbi su najmanje poverenja ukazali Vladi Kosova, potom EULEKS-u, zatim UNMIK-u i KFOR-u. Ono što je nama rečeno i do čega smo došli kroz ispitivanje stavova jeste pandemija koja je značajno uticala na percepciju i stavove Srba generalno, zato što su prepoznali da Vlada Kosova u momentu kada je trebalo da pruži informacije od javnog značaja i da prepozna pandemiju, ne samo kao globalnu pretnju, već i kao pitanje od javnog interesa i opšteg zdravlja, to nažalost prema manjinskim zajednicama nije najadekvatnije urađeno", kazao je Milićević.
Komentarišući istraživanje, urednica portala Kossev Tatjana Lazarević kazala je da je krajnje vreme da međunarodni predstavnici, većinska zajednica na Kosovu, ali i Beograd, probaju da ove rezultate čuju i vide.
"Ne trebaju mi brojke da kazem koliko se taj osećaj lične bezbednosti promenio na gore. Ja znam da u Prištini često postoji taj pristup da je osećaj loše bezbednosti prihološka barijera u glavama manjinske zajednice. Molim vas, kako je moguće da postoji ta psihološka barijera o bezbednosti unutar cele jedne etničke zajednice ili bilo koje društvene grupe. Ono što trenutno obeležava stanje srpske zajednice prema mom dubokom uverenju, a što sam pročitala i u samom izveštaju jeste pod jedan apatija i pod dva osećaj nebezbednosti. To je tako porazna dijagnoza", kazala je Tatjana Lazarević.
Zamenica premijera Kosova iz redova bošnjačke zajednice Emilija Redžepi, kaže da pored institucija i sve zajednice na Kosovu moraju da rade na izgradnji poverenja.
"To nije pitanje samo za Srbe to je pitanje za sve nas, to je pitanje za sve građane koji žive u ovoj državi. Dok god ne razmišljamo kosovski i dok god se delimo na etničke grupacije kao Albanci, Srbi, Bošnjaci, Turci i ostali koji žive i dok god ne razmišljamo u duhu poštovanja svoje države, u onoj u kojoj živimo, imaćemo ovakvih predrasuda jedni o drugima", rekla je Emilja Redžepi.
“Analiza trendova 2021- stavovi srpske zajednice na Kosovu” bavi se životom i problemima sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu i prati promene u javnom mnjenju srpske zajednice. Istraživanje je sprovedeno u svih 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu. Na predstavljanje analize kako tvrde organizatori bili su pozvani i predstavnici Srpske liste, ali se nisu odazvali pozivu.
