Skoro 70 odsto žena angažovanih u kosovskim medijima nezadovoljno je profesijom ili poslom koji obavljaju, navodi se u izveštaju koji je predstavila nevladina Inicijativa za mirne promene.
Prema istraživanju te organizacije pod nazivom "Žene u medijima", koje je obuhvatilo 265 anketiranih, svaka četvrta medijska poslenica na Kosovu doživela je seksualno uznemiravanje.
Među njima je bilo 57,4 odsto novinarki, 25 procenata urednica, dok su se među preostalih 18 posto našle voditeljke, producentkinje i druge zaposlene.
U izveštaju se navodi da je najviše žena navelo da su ih u redakcijama uznemiravale kolege novinari, urednici, snimatelji i montažeri. Bile su izložene različitim vidovima uznemiravanja - seskističkim komentarima, neprimerenim šalama, uznemiravanju putem tekstualnih poruka, neadekvatnom dodirivanju i milovanju.
Učesnice su anketi ukazale su da, od počinilaca van redakcije, većina muškaraca obavlja javne funkcije u institucijama i političkim strankama. Među njima su bili biznismeni, kao i sagovornici - važni izvori u pričama na kojima su novinarke radile.
“Neke od njih su izjavile da su bile i žrtve seksualnih napada što je za nas ostavilo jak utisak. Ono što je jasno i što se vrlo često dešava jeste da kada su novinarke na terenu i u redakciji suočavaju se sa seksualnim napadima. Takođe, 20% su bile diskriminisane zbog izgleda, 28,3% zbog starosne dobi”, rekla je Defina Haljilji autorka istraživanja.
Zamenica kosovskog Ombudsmana Majlinde Sinani Ljuljaj rekla je da ta institucija nije dobila nijednu žalbu medijskih radnica koja se odnosi na seksualno uznemiravanje.
“U instituciji Ombudsmana nemamo puno novinarki koje dolaze da podnesu prijavu ili žalbu. Možda smo takve slučajeve imali vrlo retko i to je uglavnom bilo povezano sa radnim mestom ili porodiljskim odsustvom, dakle samo u tom smislu. Ali ne znači da novinarke ne treba da imaju hrabrost ili da budu dovoljno smele da pođu tim zakonskim putevima koji daju određeno rešenje na sve ove probleme”, rekla je Sinani Ljuljaj.
Prema istraživanju, naveći broj zaposlenih žena u medijima su novinarke i ima ih dvostruko više nego žena urednica, dok je glavnih i odgovornih urednica veoma mali broj. Skoro 50 odsto žena zaposleno je na televiziji.
“Mislim da bi ovo moglo da se pripiše porastu broja televizija na Kosovu poslednjih godina koji zapošljavaju najveći broj medijskih radnica, a takođe nude, možda, malo bolje uslove za novinarke. Vidimo da u portalima imamo dosta manje plate, a da je diskriminacija mnogo veća. 50% žena iz našeg uzorka kaže da je njihova zarada manja od prosečne zarade na Kosovu”, rekla je Defina Haljilji.
Gotovo sve ispitanice, 90,6% njih su rekle da su na neki način žrtvovale svoje private živote, dok su oko 70% njih izjavile da bi promenile posao.
“44,2% ispitanica je izjavilo da bi promenile posao kada bi bile u prilici da to učine, 29,4% kaže da bi u kontinuitetu menjale svoj posao ako bi imale novu mogućnost, što znači da 70% žena koje rade u medijima na Kosovu u jednom trenutku u svom životu ozbiljno razmišljaju o tome da promene svoje radno mesto”, navela je Haljilji.
Inicijativa za mirne promene je istraživanje “Žene u medijima” sprovela i u Srbiji, a rezultate koji su slični kosovskom istraživanju video linkom je iz beogradskog Medija centra predstavila autorka Tamara Skroza.
Predstavljanju istraživanja u Prištini prisustvovao je i ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot.
“Veoma sam impresioniran izveštajem, ne onim što otkriva već što predstavlja na jednom mestu, skup različitih gledišta o kojima zaista moramo da razgovaramo. Mi govorimo o jednoj konkretnoj oblasti, danas govorimo o medijima, ali ovo je relevantno u brojnim drugim sektorima, tako da mislim da je ovo odlična polazna tačka”, rekao je Abot.
Osim novinarki, urednica i voditeljki, istraživanjem su bile obuhvaćene i foto-repoterke, lektorke, montažerke, direktorke i menadžerke zaposlene u svim vrstama medija.
