Nijedna kosovska institucija nema potpune arhive ili detaljne podatke o dešavanjima tokom sukoba na Kosovu, navodi se u izveštaju Balkanske istraživačke mreže Kosova (BIRN).
Analiza pod nazivom "Onaj drugi koji ne postoji", koja je urađena je na osnovu zvaničnih dokumenata koje poseduju institucije, izjava političara i medijskih izveštaja, ukazuje na nedostatak transparentnosti i inkluzivnosti u dokumentovanju i komemoraciji žrtava, ističući da se većina institucija na Kosovu fokusira samo na albanske žrtve, dok su žrtve drugih etničkih zajednica marginalizovane i gotovo nevidljive u javnim podacima.
"Institucije nemaju određen prostor na svojim veb stranicama koji se bavi tranzicionom pravdom i pruža sveobuhvatne informacije o ratnim zločinima na Kosovu. Institucije nemaju ni potvrđen spisak žrtava koji obuhvata sve kategorije žrtava rata na Kosovu. Trenutno koriste samo podatke Fonda za humanitarno pravo Kosova kao zvanični izvor onoga što se dogodilo u našoj zemlji. U većini analiziranih publikacija, kako opštinskih tako i vladinih, narativi ili materijali imaju monoetnički karakter u zavisnosti od toga ko objavljuje informacije - ako je opština vođena albanskim ili srpskim gradonačelnikom, sećaju se samo žrtava te etničke zajednice. Ovo znači da se ne poštuje obaveza da se sećaju svih žrtava koje su u toj geografskoj zoni", rekao je novinar i autor istraživanja Krešnik Gaši.
Premijer Kosova Aljbin Kurti, prema analizi BIRN-a, često ističe albanske žrtve u svojim javnim nastupima, dok se informacije o žrtvama drugih etničkih grupa retko ili nikako ne pominju. Analizirajući Kurtijeve objave na društvenim mrežama tokom prošle godine, BIRN je utvrdio da su teme ratnih dešavanja uglavnom usmerene na albanske žrtve, što kako se navodi, doprinosi jednonacionalnom narativu koji dominira kosovskim medijima i javnim diskursom.
„U većini slučajeva, lideri naše zemlje nastavljaju da održavaju trend monoetničkog narativa o događajima koji su se desili u našoj zemlji“, rekao je Gaši.
Analiza ukazuje i na - kako se navodi - „ozbiljna ograničenja Specijalnog tužilaštva Kosova. Nedostatak resursa i kapaciteta u ovom tužilaštvu dodatno otežava proces istraga i suđenja za ratne zločine“.
"Izveštaj zaključuje da pravosudne institucije nemaju informacije o sudskim postupcima, ne postoje arhive sudskih postupaka ratnih zločina niti objavljeni materijali. Na stranici Sudskog saveta Kosova postoji samo nekoliko objavljenih presuda, ali nema istorijata niti arhiva. Dodatno, naše institucije nisu tražile materijale od Euleksa da ih postave na svojim platformama", rekao je Gaši.
Za potrebe analize vršen je i monitoring sedam medija, pet koji izveštavaju na albanskom i dva na srpskom jeziku. Rezulati pokazuju da mediji uglavnom prenose informacije dobijene od političara i institucija, što rezultira jednonacionalnim narativom. Dodaje se da u većini medija izostaje izveštavanje o žrtvama drugih nacionalnosti, a priče o solidarnosti među zajednicama tokom rata su retke.
"Ustanovili smo da je izveštavanje u medijima monoetničko i nepotpuno kada je reč o ratnim zločinima koji su se dogodili na Kosovu. Jedan od problema je što se u većini slučajeva kada se izveštava o ratnim zločinima na Kosovu ne pominju zaključci Haškog tribunala, koji je utvrdio odgovornost čelnika Jugoslavije za zločine protiv albanskih civila na Kosovu. Međutim, ovi zaključci se ne koriste u medijskom narativu i nisu dovoljno poznati javnosti", navodi on.
Izveštaj BIRN-a s toga zaključuje hitnu potrebu za uspostavljanjem inkluzivnijeg pristupa tranzicionoj pravdi na Kosovu, uz apel za kreiranje potpunih arhiva o svim žrtvama rata i uključivanje njihovih priča u javni diskurs i obrazovne programe. Ovakav pristup, kako ističe BIRN, ključan je za izgradnju trajnog mira i pomirenja među zajednicama koje su pogođene sukobom na Kosovu.
Posle predstavljanja izveštaja, usledila je diskusija o nalazima izveštaja i preporukama za unapređenje procesa tranzicione pravde na Kosovu.
Ministarka pravde Albuljena Hadžiju istakla je ključne probleme nedostatka dokumentacije o ratnim zločinima na Kosovu, naglašavajući važnost novog Instituta za dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata.
"Kosovo nikada nije imalo institucionalnu dokumentaciju o ratu na Kosovu, genocidu, zločinima protiv čovečnosti ili ratnim zločinima, jer je sve to bilo podeljeno u različite kategorije. Danas, kada govorimo o ratnim zločinima, imamo izveštaje o žrtvama i različite statistike, ali nedostaju konkretne brojke. Važno je imati tačne podatke o zločinima koji su se desili tokom rata. Iako možda kasno, 25 godina posle rata, mi smo usvojili zakon kojim je osnovan institut koji će biti nadležan za istraživanje i dokumentovanje zločina koji su se desili tokom rata. To će nam omogućiti da dobijemo uvid u ove zločine", rekla je Hadžiju.
Vršilac dužnosti glavnog kosovskog tužioca Besim Keljmendi rekao je da je posle rata 1999. godine isključivo Misija UNMIK-a imala ovlašćenja za vođenje predmeta ratnih zločina, a posle UNMIK-a to je preuzela Misija Euleks sve do 2018. godine kada je kosovsko tužilaštvo preuzelo ove slučajeve.
„Očekujemo da nam UNMIK, koji je prikupio prve podatke o ratnim zločinima, pruži dokaze koje su prikupili. Pitanje objavljivanja optužnica je u rukama sudova“, kazao je Keljmendi.
Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković kritikovao je Strategiju za tranzicionu pravdu Kosova, koju je nedavno usvojila Vlada Kosova, nazivajući je "katastrofalnom i monoetničkom".
"Početkom ovog meseca usvojena je Strategija za tranzicionu pravdu koju mogu nazvati katastrofalnom zbog njenog monoetničkog pristupa. Fokus je samo na zločinima nad Albancima. Strategija o tranzicionoj pravdi jedva spominje pomirenje, samo jednom u dokumentu, a to je negde gde se pominju mladi. Direktno se tvrdi da je jedna nacija kriva za sve, da su samo jedni ubijani, iako period obuhvata mnoge druge stvari. Pokušaji su bili da se održe razne javne rasprave o ovome, jer nisu samo Albanci ili Srbi ubijeni, već i Romi, Aškalije, Egipćani, Crnogorci i Hrvati. Ako želimo napredak, moramo razgovarati o svima", rekao je Radaković.
Diskusiji je prisustvovao i direktor Instituta za istraživanje ratnih zločina Atdhe Hetemi, koji je pohvalio BIRN-ov izveštaj navodeći da će biti „dragocen doprinos dokumentaciji ratnih zločina“.
