Skupštinski odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je danas u načelu Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
U Skupštini Srbije sutra počinje rasprava o ovom zakonu koji se tiče zaduženih građana u CHF. Prema postignutom dogovoru između banaka, države i korisnika ovih kredita, klijentima se otpisuje 38 odsto duga, od čega će banke pokriti 23, a država 15 odsto što iznosi oko 10 milijardi dinara, po proceni fiskalnog saveta.
Iz ove institucije kažu da nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje ovog problema iz dva razloga.
“Jer će na ovaj način troškove obeštećenja dužnika snositi umesto komercijalnih banaka delimično i poreski obveznici. Drugo, zakon predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike jer se odnosi samo na grupu dužnika, a ne na sve dužnike, pa bi moglo doći do novih zahteva za budžetskim sredstvima prilikom obeštećenja građana,” navodi se u saopštenju iz saveta Republike Srbije.
Fiskalni savet podseća i da su ranije presude koje su donešene a koje su proglasile bankarsku praksu nezakonitom u nekim drugim slučajevima, nisu podrazumevala da se plaćaju iz budžetkih troškova, već su teret snosile banke.
“Smatramo da bi se i sada mogla obezbediti automatska primena stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS), bilo putem zvaničnih smernica Narodne banke, bilo usvajanjem zakona koji bi poslovnim bankama nalagao automatsku primenu stave VKS, ali bez trošenja javnih sredstava,” navode iz fiskalnog saveta.
VKS je početkom aprila presudio da je valutna klauzula u ugovorima o kreditima je proglašena ništavnom, pod uslovom da banka nema pismeni dokaz da je sve klijente upozorila na rizik o švajcarskim francima.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija smatra da posebni zakon u vezi sa kreditima u švajcerskim francima nije trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, bez javne rasprave.
Transparentnost u saopštenju navodi da se pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu, jer će, kako ocenjuju, posledice usvajanja tog zakona osetiti i drugi građani, kroz izdvajanje oko 100 miliona evra iz budžeta, uticaj na kreditnu politiku banaka, cene na tržištu nekretnina i druge načine.
Javne rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom „bitno menja pravni režim u jednoj oblasti“, kao i onda kada se „uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“, navodi Transparetnost pozivajući se na Zakon o državnoj upravi i Poslovnik Vlade.