Proteklo je pet godina od ruskog nasilnog pripajanja ukrajinskog poluostrva Krim. Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici su nakon invazije - Moskvi uveli sankcije širokog obima. Analitičari ukazuju da njihov uticaj na ekonomiju Rusije umanjuje podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Označavali su ih “malim zelenim ljudima”. Radi se o teško naoružanim borcima u uniformama bez obeležja – koji su izveli udar na vojne i državne institucije ukrajinskih vlasti na poluostrvu Krim pre pet godina. Borce je nedvosmisleno poslala Rusija – ali je zvanična Moskva negirala umešanost.
Šesnaestog marta 2014. nove, faktičke vlasti, organizovale su referendum posle kog su iznele tvrdnje da je više od 95 odsto glasača izabralo da Krim bude “vraćen” pod rusku kontrolu. Ruski predsednik Vladimir Putin pozdravio je anektiranje Krima.
“Nakon dugog, teškog i napornog puta, Krim i Sevastopolj se vraćaju u svoju matičnu luku, na svoju obalu – domu… Rusiji“, poručio je tada Putin.
Pet godina kasnije – Putin se ove nedelje vratio na Krim i pohvalno govorio o ostvarenom napretku. Sagrađene su nove eletrične centrale. Kao i most koji povezuje Krim sa ruskim kopnom – čija, međutim, ograničena visina onemogućava isporuke ukrajinskim lukama. Planiran je i početak izgradnje železničke pruge.
Deluje da stanovnici Krima, koji su govorili za Glas Amerike, za to imaju reči podrške.
“Sve je to dobro. Svuda se masovno gradi – u to se možete i sami uveriti”, rekao je za Glas Amerike jedan od njih.
Nakon ruske invazije Krima podrška Vladimiru Putinu je porasla. Međutim, brojke sada padaju. Sjedinjene Države, Evropa i nekoliko saveznika Moskvi su uveli ekonomske sankcije. Analitičari ukazuju da se “ekonomska omča” steže.
Marija Lipman, politička analitičarka, ukazuje da je stanje koje je označila kao “sindrom Kirma ili Krimski konsenzus” sada istrošen.
“Najava reforme penzijskog sistema i podizanje starosne granice za odlazak u penziju bili su okidači za to da građani počinju da shvataju ono čega nisu bili svesni. Počeli su da shvataju da stvari ne idu u dobrom smeru”, kaže Lipman.
Ukrajina se nalazi pred predsedničkim izborima. Vodeći kandidati najavljuju nastavak puta te zemlje prema članstvu u Evropskoj uniju i Severnoatlantantskom savezu – NATO-u. Nameće se pitanje hoće li se Putin odlučiti na buduće vojne akcije?
“Ruska politika je iscrpljena Ukrajinom. U potpunosti isključujem bilo kakav vid ruske vojne intervencije – zatvaranje Azovskog mora ili vojne provokacije u području Donbasa”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Vladimir Inozemcev iz moskovskog Centar za postindustrijske studije.
Istovremeno, Sjedinjene Države i Evropska unija su tokom nedelje još jednom istakli da će polustrvo Krim uvek smatrati delom Ukrajine. Međutim, kritičari ukazuju da je neuspeh Zapada da se suprotstavi Rusiji 2014. godine doprineo intervencijama Rusije u drugim konfliktima – poput regiona Donbas u istočnoj Ukrajini - kao i u Siriji.
