Takođe su najavili da će izdvojiti 100 miliona dolara za rešenje tog problema. Oni koji pomažu beskućnicima kažu da rešenje mora da obuvata jeftine stanove, obuku za posao, savetovanje i dugoročnu pomoć.
Kampovi, u kojima žive beskućnici, mogu da se vide svugdje – od centra grada do predgrađa. Stanovnicima Los Anđelesa, koji se nalaze u tako teškoj situaciji, socijalne službe poput Krisalisa nude savjete i kompjutere, dok onima koji traže posao pozajmljuju odjeću. Zaposleni u agenciji kažu da je beskućnicima potreban smještaj i mnogo više od toga.
“Zaposlenje, sklonište, odgovarajući objekti za higijenu, kupatila, skladište za povremene beskućnike”, kaže Mark Lorendžer iz agencije Krisalis.
U ovom objektu, ljudi mogu da ostave svoje stvari. Poneki, preko dobrotvorne organizacije jedne privatne poslovne grupe, dobijaju kratkoročne poslove, poput čišćenja ulica. Mirjam Domingez je bila u zatvoru, zbog čega nije mogla da nađe posao. Sada međutim radi.
“Sada imam svoj stan. Pokušavam da nabavim automobil i što je najvažnije da se klonim nevolja”.
Oni koji pomažu beskućnicima kažu da ne postoji jedan uzrok aktuelnog problema čije rešenje, prema njihovom mišljenju, mora da bude sveobuhvatno.
“Da se obezbijedi privremeni smještaj, sklonište, da vjerske organizacije otvore svoje objekte za beskućnike. Moramo ovo da posmatramo kao krizu”, kaže Džoel Džon Roberts.
Zvaničnici Los Anđelesa kažu da rade upravo to.